Da li naši preminuli zaslužuju da počivaju na – „divljoj“ deponiji

Pisma čitalaca

VLADIČIN HAN – O ovom problemu se već previše puta pisalo. Slike govore same za sebe, ali se stanje oko groblja u Prekodolcu se ne menja. Naprotiv, sramota je sve veća.

I na starom i na novom delu groblja, grob do groba, bez jasnog reda, plana i osnovnog uređenja. Na starom delu staze su nestale pod korovom i smećem.

Na novom delu, gde je tek počelo sahranjivanje, postavlja se jednostavno pitanje: da li je uopšte postojao plan uređenja?

Parcele su zbijene tako da se grobovima često ne može prići sa svih strana. Umesto jasnih staza i prostora za normalno kretanje, stiče se utisak da je prostor maksimalno iskorišćen, dok je pristup grobovima ostao u drugom planu.

Građani zato sami dovoze kamen i pesak kako bi uopšte mogli da priđu grobovima.

Ne zato što žele, već zato što moraju.

Naravno, niko ne traži da se uređuju privatna grobna mesta. To je obaveza porodica.

Problem je zajednički prostor: staze, prilazi, korov, smeće, kontejneri i celokupno održavanje groblja.

I tu dolazimo do ključnog pitanja: ako groblje ima upravnika, šta je njegov posao?

Ako su staze zarasle, smeće se gomila, a prostor propada, građani imaju pravo da znaju ko je odgovoran i da li iko uopšte kontroliše stanje.

Isto pitanje važi i za komunalne službe i inspekciju:

Da li iko obilazi ovo mesto?

Jer ovo više nije pitanje jednog ofrlje košenja trave. Ovo je pitanje dugotrajnog nepostupanja.

A GDE JE NOVAC ZA ODRŽAVANJE?

Grobno mesto se zakupljuje na deset godina, a za vreme trajanja tog perioda se plaća „obnova zakupa“ svake godine.

Zato građani imaju potpuno legitimno pitanje:

Za šta se tačno plaća ovaj godišnji namet ? Gde odlazi taj novac i šta je konkretno urađeno za taj novac?

Ako se održavanje naplaćuje, građani imaju pravo da vide rezultat. Ne traže luksuz, već osnovno uređenje prostora koji koriste i za koji plaćaju.

A GDE JE CRKVA?

Sveštenici ovo groblje vide.

Dolaze na sahrane, opela, parastose i pomene. Vide korov, blato, smeće i neuređene prilaze. Vide porodice koje u najtežim trenucima pokušavaju da priđu grobovima svojih najmilijih.

Zato se postavlja sasvim legitimno pitanje:

Zašto nema javne reakcije crkvene opštine?

Ne traži se da sveštenici uređuju groblje. Traži se da, kada već vide problem, stanu uz porodice i građane i iskoriste autoritet koji imaju da se na ovaj problem ukaže i da se zatraži njegovo rešavanje.

Jer dostojanstvo mesta na kojem počivaju naši najmiliji nije ni političko ni crkveno pitanje.

To je pitanje ljudskosti.

DA LI SU NADLEŽNI SAMO SASLUŠALI ILI SU NEŠTO PREDUZELI?

Prema informacijama građana, o problemu neuređenog groblja već se govorilo na sednicama Opštinskog veća i Skupštine opštine.

Ako je tako, građani imaju pravo na konkretne odgovore:

Da li je nakon toga donet neki zaključak?

Da li je neko zadužen da problem reši?

Da li postoji plan uređenja i rok za njegovo sprovođenje?

Ako je o problemu već bilo reči, zašto se stanje na terenu nije promenilo?

I ono najvažnije:

Ako je uređenje groblja pitanje koje je važno velikom broju građana, zašto ga nadležni i dalje ne stavljaju na dnevni red i ne donesu konkretnu odluku?

Zar dostojno uređenje mesta na kojem počivaju naši najmiliji nije dovoljno važno da bude prioritet?

Građani ne traže svađu, političke obračune niti bilo čiju smenu.

Traže odgovor i traže da se problem reši.

REŠENJE POSTOJI

Rešenja nisu komplikovana.

Potrebno je očistiti prostor, pokositi korov i urediti staze i prilaze.

Potrebno je postaviti veći broj kontejnera i rasporediti ih tako da budu dostupni sa različitih delova groblja, jer su postojeći prilično udaljeni jedni od drugih.

Nažalost, nisu svi građani dovoljno savesni. Dešava se da neko očisti svoju parcelu, a zatim kesu sa otpadom ostavi pored tuđeg groba ili na mestu koje za to nije predviđeno. To nije opravdanje za nepropisno bacanje smeća, ali jeste razlog više da se sistem bolje organizuje i da kontejneri budu dostupniji.

Potrebno je napraviti jasan plan odvoženja smeća, sa tačno određenim danima i dinamikom odvoza, kako se otpad ne bi gomilao oko kontejnera.

Potrebno je uvesti video-nadzor, postaviti table sa jasnim upozorenjem da je bacanje smeća van predviđenih mesta kažnjivo i primenjivati kaznene mere kada se utvrdi ko nepropisno odlaže otpad.

Potrebno je ostaviti broj telefona ili drugi kontakt putem kojeg građani mogu da prijave nepropisno odlaganje smeća, skrnavljenje grobova, oštećenje imovine ili druge probleme na groblju.

Ali ono što je najvažnije jeste da se sve ovo ne radi ad hoc, kada se problem nakupi ili kada građani počnu da negoduju.

Potrebno je napraviti plan redovnog održavanja groblja, sa jasno utvrđenim aktivnostima, rokovima i odgovornim licima: kada se kosi i koliko puta godišnje, kada se uređuju i čiste staze, kada se prazne kontejneri, kojim danima se odvozi smeće i ko je odgovoran za svaku od tih aktivnosti.

Potrebno je odrediti i rokove za uređenje novog dela groblja, nivelisanje prostora i rešavanje problema sa pristupom grobnim mestima.

Jer nije dovoljno pokositi groblje danas ako će za nekoliko meseci ponovo biti zaraslo.

Održavanje mora biti planirano, redovno i kontinuirano, sa jasno određenim rokovima i odgovornošću, a ne povremeno i od slučaja do slučaja.

Građanima nije potrebno jednokratno sređivanje groblja. Potrebno im je da znaju šta će biti urađeno, ko će to uraditi i do kada.

I upravo zato građani očekuju da nadležni ne daju samo obećanje da će problem biti rešen, već da naprave konkretan plan aktivnosti i javno saopšte rokove za njegovo sprovođenje.

Ovo je tema koja se tiče svih građana, bez obzira na to da li podržavaju vlast ili su protiv nje.

Na groblju nema podele na vlast i opoziciju.

Tamo počivaju naši roditelji, deca, braća, sestre, rođaci i prijatelji.

Zato bi oko jednog pitanja trebalo da budemo svi isti: da naši najmiliji počivaju u dostojanstvenom, čistom i uređenom prostoru.