Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

Komentar

Autor: Lj. Pavlović

VLADIČIN HAN – Od kada su raspisani izbori, mišljenje građana odjednom je postalo važno. Ne samo da je ono naprasno došlo u  žižu raznoraznih tzv. Marketinških agencija, koje imaju spiskove naših brojeva mobilnih telefona, za koje operatori nikada nisu izdali imenik, već nas  nekakve grupe obilaze i po kućama.

U ovom prvom slučaju, mrzovoljni glasovi zovu i vikendom i u vreme odmora,  postavljaju sijaset pitanja o prosečnoj plati koja je ovde misaona imenica, izgradnji auto-puteva itd. da bi došli  do ključnog – za koga ćete glasati. Zini da ti kažem! Tajnost glasanja zagarantovsna je Ustavom.

U drugom, negde trojke, negde dvojke, bez najave i pitanja upadaju u dvorišta. I neka, na ulazu ne piše –  pazi ujeda, a i baš bi mi bilo  dobrodošlo društvo uz šoljicu kafe. Ali, avaj…

Zvono na vratima, dok polazim da otvorim, oglašava se po drugi put. Otvaram i sa druge strane reakcija devojke ili žene kao da je duha videla. U deliću sekunde okreće lice na drugu stranu, skuplja u rukama pozamašnu knjižurinu, očigledno sa podacima građana, izgovara izvinjenje i skoro trkom silazi niz stepenište. „Aman, 17 je stepenika, pazi“ mislim u sebi,  ali pitam koga traže. Nanovo se izvinjava, dok joj se  preostalo dvoje zbunjeno pridružuje u ubrzanom povlačenju. Htedoh da doviknem „pa ni kafom vas ne ponudih“, ali trojka nestade iz mog vidokrugs, pa shvatih da bi moja ponuda ljubazne domaćice, bila uzaludna. Mečenici.

Ostaviše me zbunjenu, na stepeništu, ne rekavši ni ko su ni čiji su, a bila sam rada da im potpišem za njihov posao. Grehota je, rekoh u sebi, kud ih šalju tako neobaveštene, i što im i oni ne orave društvo. A malo li je blama ići tako naokolo…