Kako je jedno volontiranje postalo moj profesionalni put

Autor: Sara Stevanović, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka, na smeru Socijalna politika i socijalni rad

U svet omladinskog rada ušla sam, zapravo, sasvim slučajno. Na kraju moje prve godine fakulteta, Udruženje „Daj mi ruku“ objavilo je konkurs za volontere u okviru projekta „Stariji brat, starija sestra“. Tada nisam ni slutila da će upravo taj konkurs biti početak mog dugogodišnjeg angažovanja u radu sa decom i mladima.

U svet omladinskog rada ušla sam, zapravo, sasvim slučajno. Na kraju moje prve godine fakulteta, Udruženje „Daj mi ruku“ objavilo je konkurs za volontere u okviru projekta „Stariji brat, starija sestra“. Tada nisam ni slutila da će upravo taj konkurs biti početak mog dugogodišnjeg angažovanja u radu sa decom i mladima.

Od učešća na jednom projektu do stručnog rada i mesta projeck asisitant

Osnovna ideja projekta bila je da se uspostavi odnos između jednog deteta i jednog studenta sa kojim dete može pozitivno da se identifikuje. Kroz različite edukativne, kulturne, zabavne i sportske aktivnosti radili smo na razvoju komunikacijskih veština, empatije, razumevanja emocija i socijalizacije dece. Kada je raspisan drugi ciklus projekta, ponovo sam se prijavila i dobila priliku da radim sa još jednim detetom. Ovog puta dobila sam i dodatnu odgovornost, postala sam koordinatorka studenata-volontera. To je za mene bio važan trenutak, jer sam, pored direktnog rada sa detetom, prvi put preuzela odgovornost i za druge volontere i deo organizacije projekta. Upravo kroz to iskustvo shvatila sam koliko mi prija rad sa mladima i koliko kroz njega i sama mogu da učim i razvijam se. Iskustvo koje sam stekla kroz projekat „Stariji brat, starija sestra“ kasnije sam pretočila i u svoj stručni rad.

Napisala sam rad na temu ,,Najbolji interes deteta u savremenoj praksi socijalnog rada”, koji sam prijavila na konkurs Fakulteta političkih nauka, organizovan u čast profesorke Nevenke Žegarac. Rad je osvojio prvo mesto i nagradu „Prof. dr Nevenka Žegarac“ za najbolji studentski rad. To mi je bilo posebno značajno jer sam kroz taj rad uspela da povežem ono što sam naučila kroz praktičan rad sa decom i mladima, sa znanjem koje stičem na fakultetu. Nagrada mi je bila i potvrda da iskustvo koje sam stekla kroz volontiranje mogu da pretvorim u nešto što ima stručnu i akademsku vrednost.

Vremenom sam počela da preuzimam sve više odgovornosti u udruženju „Daj mi ruku“, a zatim sam se uključila i u Erasmus+ projekte. Ti projekti su mi posebno privukli pažnju zbog mogućnosti da upoznam mlade iz različitih zemalja, razmenim iskustva i učim kroz neformalne metode. U početku sam na Erasmus+ projektima bila samo učesnica, a kasnije sam kroz iskustvo u udruženju dobila priliku da se uključim i u organizaciju i realizaciju međunarodnih projekata.

Danas u udruženju „Daj mi ruku“ radim kao project assistant, gde učestvujem u različitim fazama realizacije projekata – od pripreme i organizacije aktivnosti, preko komunikacije sa partnerima, do podrške učesnicima i praćenja projektnih zadataka. Ta promena mi je bila posebno značajna. Od osobe koja dolazi na projekat da nešto nauči postala sam osoba koja pomaže da se proces učenja omogući i drugim mladima. Kroz tu ulogu sam shvatila koliko je odgovornosti potrebno da bi jedan međunarodni projekat uspešno funkcionisao, ali i koliko se može naučiti kroz sam proces.

Erasmus + – Iskustveno učenje jedna od najvećih vrednosti omladinskog rada.

Posebno bih izdvojila značaj neformalnog učenja. Ono se ne odvija na klasičan način, kao u školi ili na fakultetu. Učimo kroz iskustvo, razgovor, rad u grupi, igre, simulacije, diskusije i praktične aktivnosti. Često tek kada se nađemo u konkretnoj situaciji shvatimo koliko smo zapravo naučili. Na primer, možemo sat vremena razgovarati o timskom radu, ali kada zaista radimo u timu sa ljudima koje prvi put upoznajemo i koji dolaze iz različitih zemalja, tada učimo kako da komuniciramo, slušamo druge, rešavamo nesuglasice i pronađemo zajedničko rešenje. Upravo zbog toga mislim da je iskustveno učenje jedna od najvećih vrednosti omladinskog rada.

Važno je naglasiti i da Erasmus+ nije samo mogućnost za omladinske razmene. Kroz različite projekte nastaju konkretni rezultati, edukativni materijali, metode, alati, kursevi i drugi resursi, koji ostaju dostupni i nakon završetka projekta. Na taj način znanje nastalo kroz međunarodnu saradnju može da se prenese i na druge omladinske radnike, edukatore, trenere, profesore i organizacije koje rade sa mladima.

Upravo je to bila ideja projekta na kojem sam radila – „NFL on the Run“, projekta posvećenog neformalnom učenju.

NFL on the Run istražuje neformalno učenje kao živu i dinamičnu praksu i povezuje organizacije koje rade sa mladima iz različitih zemalja i oblasti. Projekat se bavi pitanjem kako se učenje dešava izvan formalnog obrazovanja i kako možemo da podržimo takvo učenje u svakodnevnom radu sa mladima. Posebno mi je bilo zanimljivo to što projekat ne posmatra učenje samo kao prenošenje informacija. Učimo kroz iskustvo, odnose sa drugima, izazove i stvarne životne situacije. Dakle, ne učimo samo kada nam neko nešto objašnjava – učimo dok radimo, istražujemo, razgovaramo, grešimo i pokušavamo ponovo.

U okviru projekta partneri iz Nemačke, Slovenije, Italije, Srbije i Mađarske radili su na istraživanju neformalnog učenja i razmeni dobrih praksi. Kao rezultat nastali su različiti praktični resursi, među kojima su podcasti, Areas of Practice, metode i radionice, Navigation Cards, video tutorijali i online kurs. Posebno bih izdvojila Navigation Cards, odnosno kartice koje povezuju teme iz podcasta sa konkretnim metodama, principima i aktivnostima za neformalno učenje. Pored kartica razvijeni su i video tutorijali koji dodatno objašnjavaju njihovu upotrebu. Još jedan važan rezultat je online kurs „NFL on the Run“, namenjen omladinskim radnicima, edukatorima, trenerima, mentorima, volonterima i drugim ljudima koji rade sa mladima. Ideja je da korisnici kroz kurs ne dobiju samo teorijsko znanje, već da mogu da naprave sopstveni „toolkit“ – skup metoda i alata koje mogu da koriste u svakodnevnom radu.

Sve navedene informacije o projektu NFL on the Run, njegovim aktivnostima, rezultatima i partnerima, možete pronaći na zvaničnom sajtu projekta.

Mislim da je upravo praktičnost jedan od najvećih kvaliteta ovog projekta. Rezultati nisu namenjeni samo partnerskim organizacijama, već mogu da se prilagode različitim grupama mladih, organizacijama i lokalnim kontekstima. Rad na ovako velikom međunarodnom projektu predstavlja veliku odgovornost, ali istovremeno i ogromnu priliku za učenje i profesionalni razvoj. Nije uvek sve išlo savršeno i bilo je situacija u kojima smo morali da pronađemo nova rešenja.

Ali upravo sam kroz to naučila nešto što danas smatram veoma važnim – svaka greška je zapravo iskustvo.

Kada pogledam svoj put od prvog volontiranja u projektu „Stariji brat, starija sestra“ do međunarodnih Erasmus+ projekata, vidim koliko se toga promenilo. Ono što je počelo sasvim slučajno, postalo je važan deo mog ličnog i profesionalnog razvoja.

Zato bih mladima koji razmišljaju da se uključe u omladinski rad ili Erasmus+ projekte poručila da ne moraju odmah da znaju gde će ih to iskustvo odvesti. Dovoljno je da naprave prvi korak. Nekada upravo jedan mali korak može da otvori mnogo veća vrata nego što smo u tom trenutku mogli da zamislimo.

Za kraj, ostavljam svoje kontakt podatke, a za sve dodatne informacije slobodno mi se možete obratiti:

sarazarestevanovic34@gmail.com