Na portalu „Ko si bre ti“ našla se i pisma iz hanske opštine – Nadica Petrović moli za 200 metara nasipa

O svemu tome piše ona i predsedniku Vučiću, puna nade i vere u njega, iz čijeg su je kabineta obavestili da su pismo primili u kome stoji i da „lokalni predsednik gradi ono što njemu treba“ a predsednika Vučića pita “ ima li nekog jačeg od predsednika Gorana koji bi, da je njegovo selo, Manjak, u pitanju, sagledao.“

Autor: Lj. Pavlović

VLADIČIN HAN – Među više od 12.000 pisama na platformi predsednika Srbije, Aleksandra Vučića – „Ko si bre ti“ našlo se i jedno iz hanske opštine, verovatno ne jmi jedino. U pitanju je pismo Nadice Petrović (68), udovice iz Tegovišta. Ona živi sama u udaljenoj mahali u selu, odsečena od glavnog puta, zaboravljena od svih onih čija je dužnost da svom narodu obezbede normalne uslove za život. A traži da se popravi i nasipe nekih 200 metara puta do kuće.

Najbliža mahala od njene kuće je udaljene na nekih pola kilometara, a od glavnog, asfaltiranog puta u selu, oko 1,2 kilometra.

„Od glavnog puta se račva zemljani, koji nikada nije ni nasipan, i sam neprohodan od prvih kiša. Problem je oko 200 metara puta koji vodi do kuće z kojoj živim,“ kaže ova žena.

Put ili nešto što na njega liči, zarastao je u travu, obzirom da vodi jedino do Nadičine kuće i retko ko još njime prolazi. Tamo može terenac, pa je tako zahvaljujući komšijama, porodici Anđelković, mogla da odvede bolesnog supruga do lekara, koji je pre dve godine preminuo. Iz Doma zdravlja, kaže, jedino mogu da dođu ladom „Niva“, ali je to bilo retko.

„Selo nema prodavnicu, a ni autobus. Za sve što mi treba, moram u varoš. Deca živebu Veanju, svako ima dvoje obaveze i porodice. Taksi me ostavi na pola puta, jer niko neće da lomi kola, iako mu platiš po 600, 800 pa i 1.000 dinara. Više nisam mlada da u rukama prenosim sve što mi treba, a ne daj bože da se razbolim,“ kaže ona

Više se puta obraćala u opštini povodom problema sa putem. Zatim i u Komunalnom preduzeću, nakon ukidanja Direkcije za puteve nadležnog za tu oblast.

„Prošle godine su rekli da očistimo šiblje i Miloš Anđelković, predsednik MZ je sakupio ljude i odradili, da bi naredni put rekli da su im mašine u kvaru ili zauzete. Ove godine opet ista priča, rade u ravnici, pokvarene mašine, videće… iako su bili obećali,“ priča nam Nadica.

O svemu tome piše ona i predsedniku Vučiću, puna nade i vere u njega, iz čijeg su je kabineta obavestili da su pismo primili u kome stoji i da „lokalni predsednik gradi ono što njemu treba“ a predsednika Vučića pita “ ima li nekog jačeg od predsednika Gorana koji bi, da je njegovo selo, Manjak, u pitanju, sagledao.“

“