Pritužba na rad jednog od lekara Doma zdravlja i pohvala za reakciju v.d direktora

Pisma čitalaca

VLADIČIN HAN – Obraćam vam se sa željom da javnost upoznate sa hroničnim problemima, bahatošću i nesaradnjom pojedinih lekara u Domu zdravlja Vladičin Han, gde pacijenti ispaštaju i moraju da mole za hitnu terapiju.

Nakon opservacije na PTO Vranje, gde mi je dijagnostifikovano teško uklještenje i upala cervikalnog (vratnog) nerva, dobio sam hitan uput da se javim izabranom lekaru radi daljeg upućivanja neurologu. S obzirom na to da mi je u Domu zdravlja Vladičin Han termin zakazan tek za 13. jul, a bolovi su bili neizdrživi, bio sam prinuđen da istog jutra pomoć potražim u Surdulici. Tamo me je primila dr Valentina Perić, vrhunski profesionalac i čovek, koja me je pregledala i odmah prepisala hitnu terapiju injekcijama koja je morala da krene istog trenutka.

Pravi problemi i poniženje počinju po mom povratku u Dom zdravlja Vladičin Han. U 12.07 časova dolazim ispred vrata izabrane doktorke, gde zatičem svega dva pacijenta. Ljubazno sam pokucao i ponudio knjižicu, s obzirom na to da je nalog za injekciju posao od dva minuta. Međutim, medicinska sestra je samo odmahnula glavom, rekla da doktorka ne može da me primi i doslovno mi zatvorila vrata ispred nosa.

Pošto se radilo o mom zdravlju i terapiji koja ne sme da čeka, otišao sam direktno kod direktora Doma zdravlja, dr Dejana. Iz kratkog razgovora shvatio sam da se radi o časnom i poštenom čoveku koji zaista pokušava da ovaj centar vrati u normalu i podigne na viši nivo, ali očigledno na sve strane nailazi na otpore, sabotaže i nesaradnju osoblja. Direktor je odmah uzeo moj izveštaj, lično ga odneo lekarki i sestri i naložio da mi se hitno napiše nalog.

Umesto profesionalne i humane reakcije, pre same injekcije dočekao me je otvoren linč i moralna osuda od strane lekarke i sestre, što me je vidno uznemirilo. Doktorka mi je direktno, povišenim tonom sasula u lice: „Od danas ja nisam tvoj izabrani lekar i ovo ti uopšte nije trebalo – da zoveš direktora da interveniše!“

Nakon svega, javno pitam i vas i vaše čitaoce: da li je trebalo da budem dobar prema njima, a loš prema sebi i svom zdravlju, pa da svesno propustim hitnu terapiju? Da li je rešenje da se potpuno odreknemo lečenja i lekarima odlazimo samo onda kada su oni dobre volje?

Smatram da javnost mora da zna kako se pojedinci ponašaju i kako sabotiraju rad direktora koji pokušava da uvede red.

Bobab Jović