Sta čitamo u komentarima

Pisma čitalaca

Komentari bi trebalo da budu mesto gde razmenjujemo argumente. Da nekoga ubedimo činjenicama. Da predložimo rešenje. Da ukažemo na problem. Ali da li je iko ikada promenio svoje mšlljenje zato što ga je neko uvredio? Naravno da nije. Ako cilj komentara nije razgovor, čemu onda komentar?

Kada u kući počne da prokišnjava krov, ne razbijamo crep koji je prvi pokazao gde je problem. Popravljamo krov. Kada se na zidu pojavi pukotina, ne okrećemo ormar da je sakrijemo. Pokušavamo da otkrijemo zašto je nastala. Zašto onda u politici tako cesto napadamo onoga ko ukazuje na problem, umesto da rešavamo sam problem?

Poslednjih godina sve cešce gledamo i jednu drugu pojavu. Pojedini lažni profili kao da postoje samo zbog jedne osobe. Iz objave u objavu, iz komentara u komentar. Malo poluistine, malo laži, malo ličnih uvreda. Ne da bi nekoga ubedili argumentima, već da bi ga obeshrabrili da govori. Još je zanimljivije što oni koji najglasnije vređaju, najčešće nemaju hrabrosti da to urade pod svojim imenom i prezimenom. Sakriju se iza lažnog profila, tuđe fotografije ili izmišljenog identiteta. Neretko upravo takvi napadaju ljude koji im nikada nisu učinili ništa loše, pa čak i one koji su im u nekom trenutku pomogli. Tada politika prestaje da bude tema. Ostaje samo lični obračun. Ali istina ne prestaje da bude istina zato što je nekome neprijatna.

Komentari bi trebalo da budu i poruka vlasti. Jer ako veliki broj građana ukazuje na isti problem, zar to nije signal da ga treba rešavati? Ako se ljudi kulturno obraćaju institucijama, postavljaju pitanja i iznose argumente, najmanje što zaslužuju jeste odgovor. Ćutanje nikada nije rešilo problem.Ignorisanje ga nije uklonilo. Naprotiv. Svaki problem koji se gura pod tepih jednog dana postane još veći.

Na kraju se namece jedno pitanje.D a li komentare koristimo da bismo nekoga ponizili ili da bismo zajedno došli do boljeg rešenja? Da li argumentima pokušavamo da promenimo nečije mišljenje ili nam je vaznije da pobedimo uvredom? Možda odgovor na ta pitanja najbolje pokazuje koliko političke kulture zaista imamo. Jer društvo ne propada kada se ljudi ne slažu. Propada onda kada komentare pretvorimo u mesto za lične obračune, umesto za stvarnu raspravu. A dok god budemo napadali ljude umesto problema, problemi će ostajati isti. Menjaće se samo oni koji se međusobno vredjaju.