Suveniri sa imenom ministra Novice Tončeva na buvljaku

Komentar

Autor: Lj. P.

VLADIČIN HAN – „Koliko košta Novica Tončev, šolja?“ Pitam danas na buvljaku prodavca očigledno iz Surdulice, koji se brzo snalazi u kreativnom neredu na improvizovanoj „tezgi“ na zemlji. Među predmetima za pokućstvo na jeftinom najlonu, brzo uočava dve šolje za mleko ili čaj iz koje, po pomodarstvu sa zapada, da se i mi bar malo osetimo kao truli bogataši, pijemo kafu.

„100 dinara,“ spremno odgovara.

Tih 100 dinara su mera za mnogo što-šta na hanskom buvljaku. Sem suvenira sa imenom opštine Surdulica i Novice Tončeva, poklonjenom nekom zaslužnom gostu, ili samo jeftinom komadu nečega što,očigledno, nije pronašlo svoju svrhu u domaćinstvu, udeljenom u nekoj predizbornoj kampanji. To može biti i cena za par iznošenih patika, majice, stolnjaka, krpe… Po umešnom prodavcu, po čemu bi se te dve šolje, sa imenom jednog srpskog ministra, razlikovale i od neke druge šoljice, recimo, oslikane nekom cvećkom.

U tom trenutku ostaje pitanje u vazduhu da li će prodavac sa tih 100 dinara pokriti prodajnu cenu šolje i specijalne štampe? Pitam se da li bi snalažljivom kupcu, uz cenjkanje, moglo da pođe za rukom da par šolja, koje su iz „rodne“ Surdulice do Hana, „putovale“ 10 kilometara, uspelo da uzme po ceni jedne, za jutarnju kafu. Da li bi neki Hančanin/ka, želeo/la da se budi uz „Surdulicu i Novicu Tončeva“, kada već njegovi sugrađani nisu? Koliko je tih šolja odštampano, koliko to košta i koga i koja je, zapravo, svrha svega toga, kada završe na buvljaku?