U Beliševu nekadašnji sabor obeležen liturgijom

Decenijama je poljana obrastala korovom, vrata crkve bila zatvorena, osim za sahrane, da bi je lane meštani i ljudi iz susedne Ravne Reke, na inicijativu prote Branka, raskrčili, kao i put sve do kapele i crkve. Ove godine, takođe. Nakon liturgije ovogodišnji kum, Ivica Kostić organizaciju narednog Gorešnjaka predao je bračnom paru Ilić, Staniši i Nadici, oboje iz ovog sela.

Autor: Lj. Pavlović

VLADIČIN HAN – Juče je u crkvi Svetog Đorđa u Beliševu zvono zvonilo na radost, kažu posetioci. U malom krugu uz paroha crkve, Branka Đorđevića, obeležili su praznik posvećen Svetom arhanđelu Gavrilu – Gorešnjak na koji je selo postajalo centar dešavanja za šire područje. Ljudi nostalgični za prošlim vremenima sećaju se mase okupljenih na seoski sobor, ali ipak zadovljni što su se okupili i to kao nekada, sa „komšijama“ iz susednih sela. Uz liturgiju, a kasnije i da posete večne kuće kuće predaka i upale im sveće, ali i druženje i ručak.

“ Oblačila se nova garderoba, dva romska duvačka orkestra, dva kola su se vodila na seoskoj livadi. Prodavci đinđuva i plastičnih dečjih igračaka, tezge sa pićem koje se pilo iz flaše, pelivani sa sladoledom, alvom i zagoretkama tj. susamkama…“ seća se s nostalgijom Nadica Ilić, penzionerka iz Lepenice, poreklom iz Beliševa.

Decenijama je poljana obrastala korovom, vrata crkve bila zatvorena, osim za sahrane, da bi je lane meštani i ljudi iz susedne Ravne Reke, na inicijativu prote Branka, raskrčili, kao i put sve do kapele i crkve. Ove godine, takođe. Nakon liturgije ovogodišnji kum, Ivica Kostić organizaciju narednog Gorešnjaka predao je bračnom paru Ilić, Staniši i Nadici, oboje iz ovog sela, koji su uputili poziv gostima.

„Šteta je što niko iz Opštine ne smatra da nam je potreban put. I mi smo narod ove opštine, a ne samo pojedini, gde se stalno ulaže,“ kaže Slađan ilić, rodom iz susednog Jovca.

Beliševo, sa Bačvištem i Ravnom Rekom, 1977. godine je uz sredstva Fonda za putve i Preduzećem za puteve finansiralo asfaltiranje glavnog puta, državnog, koji vodi ka Vlasu u opštini Vranje. Među prvima u brdski-planinskom području ove opštine. Imalo je sedam autobuskih linija dnevno, školu, Mesnu kancelariju i neko vreme zdravstvenu ambulantu. Bilo je svojevrsni administrativni centar za susedna sela.

Do crkve u Beliševu, od glavnog državnog puta vodi nekih stotinak metara nasipa, izlokanog, a onda zemljani. Prošlogidišnje obećanje lokalne samouprave da će put popraviti, svelo se na sanaciju par ktitičnih mesta. Posle godinu dana, izgleda kao da ništa nije rađeno. Ljudi će, u takvim uslovima nastaviti da posle prve kiše i dalje plaćaju kamione da prevezu pokojnike do seoskog groblja da bi ih sahranili. Dok je asfalt koji su dobrim delom meštani tri sela platili, „Putevi Srbije poklonili Opštini, a on završio ko zne gde, ali ne u Beliševu i Ravnoj Reci, za puteve do crkava, kako su ljudi tražili.

Da pojasnimo – pre tri godine, uoči poslednjih lokalnih izbora, počela je rekonstrukcija glavnog puta od Kacapuna do Urmanice. Skinut je stari sloj, grebani asfalt dat Opštini, a sela ostala samo sa jednim slojem novog, koji već od prve godine puca. Sada je neophodna je nova rekonstrukcija, a kada će niko ne zna, jer para nema.