Uz fakultetsku diplomu i dnevnik, Miloš Mišić na svom gazdinstvu uzgaja koze

„Prvu kozu smo nabavili 2012. godine, za svoje potrebe, kada smo prodali zadnju kravu. Kasnije se javila ideja da proširimo stado i na konkursku „Divac“ fondacije smo dobili 120.000 dinara od čega smo kupili šest umatičenih grla,“ kaže Miloš, čije stado dsnas broji 90 životinja dvih uzrasta i kategorija.

Autor: Lj. Pavlović

VLADIČIN HAN – Na Poljoprivrenom gazdinstvu „Mišić“ u prigadskom selu, Lepenici, u opštini Vladičin Han, Miloš Mišić (36), doktor veterinarske medicine, sa svojom porodicom uzgaja oko 90 alpskih koza, dvih uzrasta i kategorija. U idiličnoj seoskoj atmsferi kakvu mnogi u današnjem vremenu priželjkuju, porodica na svom imanju proizvodi sve što joj je za život potrebno – voće, povrće, imaju svojih pedesetak kokošaka i prodaju domaća jaja, svinje uzgajaju isključivo za svoje potrebe… Uz sve to, u „svet“ kozarstva koje je decenijama bilo zapostavljeno, složna i brojna porodica „zakoračila“ je zahvaljujući donaciji „Divac“ fondaciji od 120.000 dinara 2015. godine. Započeli su sa šest umatičenih grla, da bi 11 godina kasnije, stado višestruko uvećali.

„Prvu kozu smo nabavili 2012. godine, za svoje potrebe, kada smo prodali zadnju kravu. Kasnije se javila ideja da proširimo stado i na konkursku „Divac“ fondacije smo dobili 120.000 dinara od čega smo kupili šest umatičenih grla,“ priča Miloš, koji je veterinu završio na novosadskom fakultetu, a radi kao profesor praktične nastave u Poljoprivrdno-šumarskoj školi „Josif Pančić“ u Surdulici.

Uz njegovo znanje i zalaganje složnih članova domaćinstva, nije bilo teško održati se u kozarstvu, a ne zapostaviti i ostale poslove na imanju. Na njemu su angažovani svi, po potrebi i mogućnostima,.pa čak i najmlađi. Otac Božidar(69) penzioner, majka Nada (59) domaćica, brat Nebojša (34), autoelektričar po struci i kao i otac, radnik na železnici, njegova supruga Ivana (29) koja radi u pogonu za proizvodnju šampinjona u selu i njihovo dvoje dece Pavle (11) i sedmoipogodišnja Milica zajedno se staraju o kozama i preradi mleka. Mišići imaju i dva pulina, koja budno motre na stado.

Dnevna proizvodnja mleka varira od broja koza koje muzu i gaze lsktacija. U proseku, to je oko dva litra po grlu. Osim mleka, za kojim vlada velika potražnja oni proizvode sireve, pa prodaju i surutku. Za porodicu i kiselo mleko.

„Ono što prodajemo mogli bismo još toliko, da su nam kapaciteti proizvodnje veći. Kupaca je možda najmanje iz hanskog kraja, ali zato dolaze iz Vranja, Surdulice, koji kupuju za sebe i rođake, pa šalju širom Srbije, kao i mi u Beograd, Novi Sad…To su sve redovni kupci, i ne uspevamo da proizvedemo onoliko koliko bi mogli da prodamo, naročito kada je sir u pitanju,“ veli Miloš.

Prema njegovim rečima, pored zrelog, punomasnog sira, ljudi često traže mlad sir i kupuju cele pogače zbog jetre, kao i surutku. Traže mleko za decu, zbog respirarotnih bolesti. Pord toga, dodaje da je kozje, pored toga što je veoma hranljivo, slično majčinom mleku, a globulini masti u njemu se lakše razgrađuju i mogu da ga piju čak i ljudi netolerantni na laktozu u kravljem mleku.

Kilogram sira je 1.000 dinara, kozje mleko 200 i surutka upola manje. Neobrano, visokog kvliteta i zdravo, što je i nadaleko poznato za kozje mleko. Stado se tokom leta hrani uglavnom na otvorenom. Mišići poseduju veliku površinu sopstvenog zemljišta od čega i parcele zasejane lucerkom, pšenicom, ječmom, za zimu. Za ispašu i košenje koriste i posede svojoh komšija koje više nemaju stoku ili ih ne obrađuju.

Kada je u putanju prodaja jaradi, tu je situacija nešto drugačija.

„Ženska jarad je tražena za priplod, dok sa prodajom muške je nešto teže. Prodajna cena po kilogramu žive mere oko Uskrsa i Đurđevdana bila je 500 dinara, a sada je za 50 dinara niža. Prodaja ide slabo, jer naši ljudi nisu navikli na kvalitet, već na jeftinije meso iz marketa,“ kaže naš sagovornik.

Pored toga što mleko i meso imaju za sopstvene potrebe, porodica ima prihode i od subvencija.

„Subvencije su oko 11.000 dinara po grlu, s tim što po 1.900 dinara od tog novca, po grlu moramo da platimo osnovnoj odgajivačkoj selekciji i još 200 vezerinarskoj inspekciji koja ima obavezu kontrole broja životinja tj. da utvrdi da li stvarno toliki broj gajimo ili ne. To znači da uzgajivaču ostaje oko 8.900 dinara,“ objašnjava naš sagovornik uz napomenu da su prošle godine, ostvarili pravo na podsticaj države za 35 grla.

Mišići od kozarstva ne žive, ali im je ono značajan dodazni prihod u domaćinstvu. Miloš kaže da bi za tako značajan korak morali najpre da povećaju broj stada, ali podrazumeva i ozbiljna ulaganja u objekte i opremu – prostor za preradu mleka sa laktofrizerima i pratećom opremom. Za sada, s obzirom na to da pored donacije Fondacije „Divac“ i jedne balirke za seno, farmu sami održavaju, proširenje će oststi u perpektivi za neke bolje dane.