Vilbal, „čedo“ sa juga, igra se na severu, a nije jedino nestalo sa ovih prostora

Autor: Lj. Pavlović

SREMSKI KARLOVCI- VLADIČIN HAN – U narednim redovima je objava sa fb Vilbal saveza, o predstojećoj utakmici 4. jula u Sremskim Karlovcima. Pitate se kakve to veze ima sa nama, na lokalu. Odgovor je sasvim jednostavan – vilbal je nastao baš u Vladičinom Hanu.

„Dragi prijatelji sporta u subotu 04. Jula igra se od 17,30 sati Revijalna Vilbal utakmica u Sremskim Karlovcima na terenu FK Stražilovo – Dunavska obala BB.Kažu da će vreme biti prijatno pa Vas pozivamo da se upoznate sa VILBAL sportom.“

U nastavku je objašnjenje da Vilbal (engl. wheelball, od reči wheel — „obruč” ili „točak” i ball — „lopta”) kolektivni sport koji se igra između dve ekipe, sačinjene od po sedam igrača. Vilbal je novi sport koji je nastao u Srbiji.

“ Autori Vilbala su Predrag Jović Džo i Vladan Vučković Vlaja, obojica iz Vladičinog Hana. Vilbal se trenutno igra samo u Srbiji, a mogu ga igrati ljudi svih godišta i oba pola. Igra se fudbalskom loptom na okruglom igralištu sa travnatom ili veštačkom podlogom. Kapije (vrata) su smeštene jedna nasuprot drugoj, dok se sa strana nalaze četiri baze. Cilj igre je ubaciti loptu u protivničku bazu, u protivničku kapiju i u protivnički obruč bilo kojim delom tela pa čak i rukom ako to uradi vratar (golman). Pobednik je ekipa koja na kraju postigne više vilova (pogodaka).Ono što na prvi pogled razlikuje Vilbal od ostalih timskih sportova jeste oblik terena. U pitanju je pravilan krug sa travnatom podlogom, prečnika 60 m, dakle, savršen geometrijski oblik kakvog nema u poznatim timskim sportovima. Nema nerešenih rezultata je jedno od ključnih pravila vilbala zato što nerešeni rezultat nije u duhu sporta i povećava mogućnost kalkulacija kako u samoj igri tako i van nje. Smisao sporta je između ostalog da postoji pobednik i pobeđeni i ako se vilbalska utakmica završi u regularnom delu nerešenim rezultatom, pristupa se izvođenju kaznenih udaraca koji obezbeđuju pobednika,“ podrobni je opis jedinog kolektivnog sporta nastalog u Srbiji.

Vilbal Sremski Karlovci nisu preoteli. Saradnja sa autorima novog sporta, odavde, i Savezom u tom gradu je odlična. Samo se Savez preselio tamo gde ima više sluha za njegs i odakle je komunikacija sa inima na Andrićevom vencu lakša.

Pored njega, nešto što bi nesumnjivo dalo pečat jugu Srbije, a pre svega hanskoj opštini je i nekadašnji plan organizovanja Balkanskog skutskog centra ne samo tokom leta, koji je bio na sigurnom putu realizacije. Par godina ustaljenih kampova izviđača u Jovcu i Beliševu, u organizaciji Jovana Kocevskog i vranjskih izviđača, našu zemlju su posetile na stotine skauta iz par evropskih zemalja, a ovaj kraj izviđači iz mnogih gradova Srbije. Sela bi oživela na desetak dana, sa vizijom da kampovi zažive i tokom zimske sezone, objedine saradnnu, kako i sam naziv kaže, na Balkanu. Utihnule su i pripreme mladih u beliševskoj školi za republičko takmičenje Crvenog krsta.

A šta smo dobili? Ništa novo, originalno, nešto po čemu bi bili poznati samo mi, a što smo mogli da imamo, a uz to nije isključivo dnevno-zabavnog karaktera. Umesto sadržaja za mlade i zdrav život, neke vrste edukacija, narod se okuplja uz kazan, uz neke igre na zalasku leta ili života na selu, a uskoro i parada pod šatrom.

Drastične razlike u sadržaju i svrsi.