Beliševo – od Opštine do gubitka statusa mesne zajednice ili Sumrak saga

Autor: Ljiljana Pavlović

Beliševo je otpisano jer se ne mogu sprovesti izbori za Savet MZ. Nije jedino. Ali gle čuda, na sajtu Narodne Skupštine Srbije među podacima o konačnom broju birača uoči izbora 2023. godine, na biračkom mestu broj 22, OŠ „Vuk Karadžić“ Beliševo – upisana su 32 birača. Iskreno, ni članovi biračkog tela iz kraja nisu znali ko sve živi u selu.

Selo slavnih predaka i vodeće inteligencije u hanskoj opštini za koji dan izgubiće status Mesne zajednice. Od Opštine, pod čijim je okriljem bilo više okolnih sela do 50- ih godina 20. veka, pod vlašću različitih garnitura iz perioda s kraja 80-ih pa do sada, uspelo je da se „preporodi“ sve do gubitka statusa Mesne zajednice. Poslednjih decenija iz opštinske kase izdvojeno je novca za par lopata asfalta za krpljenje udarnih rupa na putu regionalnog, ali i vojnog značaja koji tu postoji od davnina, a asfaltiran još davne 1978. godine. Tada je bilo jedno od samo par brdskih na celoj teritoriji opštine, ili među ukupno 50, do koga je vodio asfalt, ali i sedam autobuskih linija dnevno.

„Humanizam i renesansa„

Da ne ogrešimo dušu, ali i radi novinarske objektivnosti, put koji prolazi kroz selo i povezuje ga sa centrom, Vladičinim Hanom, od koga ga deli nekih 13 kilometara, u nadležnosti je Republike Srbije. Međutim, škola, nekadašnja Mesna kancelarija za to, kao i za Belanovce i Ravnu Reku, bili su u nadležnosti lokalne samouprave. Nekada, dok je na čelu „Delišesa“ bio Miladin Mile Trajković, vodilo se računa da drugi trgovinski lanac, iz druge sredine, ne odnosi novac iz naše, matične opštine, pa je bilo i prodavnice odakle se i deo vranjske opštine snabdevao.

Vratmo se na objektivno izveštavanje i s tim u vezi i otvaranje ambulante. U više pokušaja, koje nikada kontinuirano nije zaživelo. Najglasnije se zagovaralo kada bi se izbori približili. Već bezbroj puta viđena repriza iz raznih aspekata i sfera privrednog i društvenog života Srbije, pa što bi jedno Beliševo bilo izuzetak?

Čak je i jedini znak buđenja života u selu u prethodnoj deceniji ugušen. Kada se činilo da je projekat vranjskog odreda izviđača – Balkanski skautski centar zaživeo zahvaljujući kome su se u Beliševu i susednom, Jovcu, okupljali izviđači i skauti iz cele Srbije i više evroskih zemalja, stavljena je tačka i na to, 2013.godine. Nakon njih, povukao se i vranjski Crveni krst sa okupljanja na obuci, takođe u seoskoj školi, a dečji glasovi i muzika zauvek utihnuli.

Prazna škola, ne figurativno već bukvalno, pošto je matična, „Vuk Karadžić“ iz Stubla potpuno ispraznila ne ostavivši ni stolicu da birački odbor na izborima ima gde da sedne, sada služi da se jednom godišnje ,uslovno rečeno, Beliševčani, okupe na Duhove, seosku slavu. Iako neki i deca im i unuci ne znaju gde su im kućni pragovi dedova, a ni grobovi.I iako bi seoska slava, ako se već kolektivno slavi, a ne u domovima, kako tradicija nalaže, trebalo da se obeleži u crkvi.

Kada smo već kod crkve, Beliševčanima je posle decenija vrata crkve Svetog Đorđa, koja vapi za rekonstrukcijom, otvorio paroh, Branko Đorđević. Posle ko zna koliko dugih godina, sa njegovim dolaskom, između ostalog, oživljen je stari običaj svećenja vode na Bogojavljanje. Da njega nije bilo, i ona bi ostala zamandaljena čak i na sahranama, kako se neretko i dešavalo. I eto, oni koji sada gase MZ Beliševo, lane su se svojski založili da seljanima ne bude popravljen put do crkve i oterali skinuti asfal čiju su ugradnju sa 50 odsto novca meštani sami finansirali krajem 70-ih. Kao velikodušni poklon „Puteva Srbije“. Gde će beliševski, ravnorečki i bačvištanski asfalat da završi, već se priča. Ali, neka se i ozvaniči.

Zato, sada, kada neko premine ne daj Bože po kišici ili zimi, mora da se plati kamion po 100, 150, 200 evra. Putem niti može neki auto, niti traktor, a zaprege više nema. I, ako će onima koji su do pre izvesnog vremena gacali po blatu, a koji tamo gde nema ljudi ne bi da ulažu, ne pitajući se zbog čega ih nema, biti lakše – ni republičke vlasti godinu dana od početka radova, koji izgleda nemaju mnogo veze sa izborima, već sa stranim „investitorima“ i izgradnjom vetrenjača, nisu završili celu deonicu, na kojoj je i Beliševo. Prvi sloj asfalta već puca, pa sem što je put proširen, ostaje staro pitanja meštana iz više lanjskih perioda prekida rekonstrukcije državnog puta – da li ćemo uopšte dobiti ili izgubiti, asfalt smo imali, a šta sad? Da li će ovaj asfalt potrajati skoro pola veka, kao prethodni ili će biti sezonskog karaktera?

Slavni preci i inteligencija

Beliševo je otpisano jer se ne mogu sprovesti izbori za Savet MZ. Nije jedino. Ali gle čuda, na sajtu Narodne Skupštine Srbije među podacima o konačnom broju birača uoči izbora 2023. godine, na biračkom mestu broj 22, OŠ „Vuk Karadžić“ Beliševo – upisana su 32 birača. Iskreno, ni članovi biračkog tela iz kraja, kažu, nisu znali ko sve živi u selu. Gde nestadoše birači za mesne izbore?

Rekosmo istorijat sela. I ovo će nekada, nekome, možda, biti istorijski podatak. Ako ne, ono bar moždaposluži kao materijal velike misterije za neko „Treće oko“ ili „Velike tajne 21. veka“.

Inače, prvi podaci o nastanku Beliševa, za one koji ne znaju, datiraju iz srednjeg veka. Bilo je u sastavu srpske župe, Inogošte. Mitovi i legende govore, da je selo i okolina i danas na meti kopača zlata, jer su nekada rimske legije prolazile ovim predelima, a kasnije, i osmanska ga čizma gazila. Posle se, kažu, i čiča Perina vojska tuda povlačila ka Albaniji. Baš pod Turcima, pod čiju je vlast palo 1445. godine, Beliševo je nestalo nakon učešća stanovnika u Vlasinskom ustanku 1689 i 1690. godine. U sastavu Kneževine Srbije ulazi nakon Berlinskog kongresa.

U okvuru Poljaničkog sreza, Vranjskog okruga 1921. u vreme Kraljevine Srbije Beliševo je dobilo status Opštine, sa 3.270 staniovnika u 410 domova sa okolnih 10 sela, koja su činila opštinu. 1910. godine pripajaju joj se i Bačvište, Belanovce, Jovac, Kacapun, i Ravna Reka, kojoj će sada Beliševo biti „dodeljeno“. Samo selo tada je imalo 825 duša. Beliševčani su su borili i u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Kada mnogi ni danas nemaju svoje svetinje, u Beliševu je ona, posvećena Svetom Đorđu, obnovljena 1927. godine, na temeljima stare. Osnovnu školu je imala još 1902. godine, kada je obrazovanje i mnogo kasnije u svom selu bilo pojam za mnoge. Razvojni put učitelja kroz to selo prošli su brojni, cenjeni hanski prosvetari, među kojima još uvek ima živih da svedoče o tom vremenu. Ljudi pamte da je pored brojnih vodenica, bilo i vunovlačare, strugare, prodavnice odvajkada. U vreme prosperiteta 21. veka, meštanu su počeli da kupuju namirnice po budžacima „na crno“, kao što se nakon konačnog ukidanja autobusa, 2013. godine voze na „na crno“ uz basnoslovno dranje.

U hanskoj je opštini Beliševo malo najviše magistara i doktora nauka, ali i visokih funkcionera u politici i privredi. Onda kada se fakultetske diplome nisu mogle kupiti, a titule štancati kao na fabričkoj traci. Istorija slavnih predaka i savremenika…

Sada će Ravna Reka, po predlogu SO Vladičin Han, koji će vladajuća većina nesumnjivo usvojiti, nakon što je to protekle godine pre izbora odložen, koja i ni sama ne zna kakve sve probleme ima što se infrastrukture tiče, „brinuti o ekonomskom razvoju i prosperitetu“ Beliševa.