Danas je obeležen Međunarodni dan socijalne (ne)pravde

Autor: Lj. Pavlović

Svetski dan socijalne pravde, koji se globalno obeležava 20. februara, građani i građanke Srbije ove godine dočekuju u još većem pritisku ekonomske i socijalne nesigurnosti, koja je dostigla tačku ključanja,“ocenjuje A11, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava.

„Statistika koja oslikava socioekonomsku situaciju u Srbiji i dalje je poražavajuća. Prema poslednjim podacima, svaki peti građanin je zvanično u riziku od siromaštva, a 45 odsto građana priznaje da s izvesnim teškoćama sastavlja kraj s krajem. Više od 15 odsto građana priznaje da ne može da priušti meso ili ribu svakog drugog dana (RZS, 2023),“ navodi A11.

U opštini Vladičin Han prema podacima Centra za socijalni rad, u januaru ove godine socijalnu pomoć primilo je 379 građana. U Srbiji taj broj je 170.000, ili manje za oko 40.000 lica od uvođenja socijalnih karata, s obzirom da svaki prihod ulazi u prijavu za tu vrstu pomoći države. Iznos materijalne socijalne pomoći u oktobru prošle godine iznosila je 11.919 dinara za pojedinca dinara, ili za 245 dinara više nego do tada. To znači da korisnik MOP-a dnevno može da raspolaže sa oko 397 dinara, ukoliko ne bi plaćao bilo kakve račune. Za svaku odraslu osobu MOP se uvećava za 5.960 dinara, a za decu do 18 godina za 3.576 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku br.104/2024. Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, iznos socijalne pomoći se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.

Prosečna potrošačka korpa za, za isti period – oktobar prošle godine, iznosila je 105.184 dinara, dok je minimalna 54.565 dinara, što je daleko više od iznosa socijalne pomoći za tročlanu porodicu. Minimalna potrošačku korpu ne pokriva ni minimalna zarada koja iznosi tek nešto više od 53.500 dinara. Ukoliko se ima u vidu da prosečna tročlana porodica na ime socijalne pomoći može iz državne kase da tokom devet meseci u godini, na koliko imaju pravo, dobije po 21.455 dinara, onda se jasno uočava da sebi ne mogu da priušte ni minimlanu potrošačku korpu. Kako oni žive kada i oni koji mesec moraju da prežive sa minimalnom zaradom, to ne uspevaju? Tako, kako kažu naši sugrađani, što se odriču mnogo toga. Od mesa, pa sve do voća i povrća, birajući jeftinije proizvode. Primera radi, prosečna porodica koja prima socijalnu pomoć od 21.455 dinara samo za po litar mleka i jedan hleb mesečno mora da izdvoji 5.100 dinara.

Prvobitno pokušavajući da „zamaskira“ inflaciju akcijom „Bolja cena“ čini se da je država ipak odustala od svih pokušaja da da kontroliše politiku koja građane i građanke Srbije neminovno baca u sve dublje siromaštvo,“ upozorava A11, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava. Dodaje da „štaviše , suočeni sa činjenicomda ne postoji čak ni minimalni epilog najavljene istrage o dogovaranju cena u trgovačkim lancima , građani su pribegli bojkotu kao jedninoj opciji koja može da ima iole osetan uticaj na sve plići dzep.“

“ Prosečno domaćinstvo u Srbiji iz meseca u mesec ne može svojim primanjima da pokrije potrošačku korpu, šestina celokupne lične potrošnje porodičnog budžeta pokriva komunalije, dok su ovi troškovi kod materijalno ugroženih domaćinstava još veći, neretko opterećeni dugovima, uvećanim za kamate,“ upozorava A11.

U boljoj situaciji nisu ni penzioneri.

Ilustracija: pixabay