A ko vas šiša?

Autor: Lj. Pavlović

Milan Antić (31) iz Prekodolca, sela kraj Vladičinog Hana je obrazovan i uspešan mladi čovek. Ostvaren u svom poslu i porodici. Mastrer ekolog, sa prosekom 8,88. Zamalo i doktor biotehničkih nauka. Međutim, Milan je veoma uspešan frizer. U Vladičinom Hanu kod njega je prestiž dobiti termin u salonu „Ko te šiša?“ Intrigantan naziv, privlači pažnju na prvi pogled i objašanja sve.

Naš poznati frizer je diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, na katedri za bilogiju i ekologiju 2016. godine. Na istom fakultetu završio je i master studije 2018. godine. Dve godine je pravio pauzu i onda upisao doktorat u Beogrdau. Sve na budžetu.

„U to neko vreme sam shvatio u razgovoru sa koleginicom koliko se u Srbiji ne ceni znanje i obrazovanje. Ona je odustala od doktoriranja jer je njena mentorka upozorila da doktoranti u Srbiji žive na rubu egzistencije. Lepo je imati titulu doktora nauke, master sa visokim prosekom, fakultetsku diplomu, ali od toga se ne živi u Srbiji. To je, na žalost, potvrđeno kada sam posle diplomiranja došao u Vladičin Han da tražim posao u struci, kada mi je rečeno da moram u politiku, u stranku. Tada sam rekao sebi, bolje da radim i na građevini, nego da „uđem“ u politiku,“ kaže Milan.

Otuda i „Ko te šiša?“. Milan se kao jedna izuzetno obrazovana osoba latio makaza, dok su se neki koji su imali makaze ili lopatu u rukama, latili politike. I zbog toga se ni malo ne kaje.

„Sve je počelo negde u vreme korone, kada frizerski saloni, kao i mnogo toga, nisu radili. Prve „mušterije“ su mi bili brat, pa otac, šurak… Zatim komšije,“ kaže Milan.

Pre toga radio je u Laboratoriji za ispitivanje zemljišta u Beogradu i uporedo studirao. Poznati su mu i poslovi električara koje je obavljao na terenu sa bratom i ocem. Mogao bi da radi i u veterini, obzirom da je završio srednju veterinasrku školu, ali on je odabrao posao frizera. Nakon korone, Milanu je porodica pomogla da otvori muški frizerski salon. Za samo mesec dana, kaže, stao je na svoje noge.

„Nije mi trebalo dugo da posao krene dobro. Za samo mesec dana sam uspeo I nikada se nisam pokajao,“ kaže Milan.

Priča da je u periodu kada je radio i studirao u Beogradu, bio odvojen od porodice. Tada su sa suprugom, Marijom imali samo Despota. Bilo je naporno i teško i što se učenja i rada tiče, ali i odvojenosti od svojih. Iz Beograda se vratio pre dve i po godine. Kaže i da ne voli velike gradove i gužve. Voli selo. Miran život, životinje, prirodu, a pošto je, kako sam veli, ekolog, nekako to i ima smisla. Jedva je čekao da se vrati kući. Milan je, inače, iz Žitorađa, ali su kasnije kupili kuću u Prekodolcu i sada tamo žive. Imaju veliko dvorište, sade svoju baštu, organsku, čuvaju životinje.

„Nekako sam oduvek voleo ovaj posao, ali naravno da nisam planirao da to radim. Ni kada sam u koroni, silom prilika, postao frizer bližnjima. Posla u javnom sektoru za mene nije bilo, a ni u privtanom ovde, jer jedan čovek radi za više firmi. CV sam uzalud slao svuda u Srbiji. Sada mi dolaze mušterije sa svih strana. Dolazio je čovek iz Luksemburga i nudio mi posao u struci, ali sam ja rekao, sada ne. Sada previše volim svoj posao, tako da nisam siguran da li bih radio sa mojim fakultetom. Porodica mi je bila podrška za sve, za svaki moj korak. Srećan sam što ih imam.“

Milan radi dugo i naporno, sam. Ne postiže onoliko, koliko ima posla. Savet za mlade pred kojima je tek život i svi njegovi izazovi je da slušaju svoje srce, ali i da imaju u vidu da u današnje vreme sa zanatom možeš da budeš svoj čovek. Da ne zavisiš ni od koga, kao i da je isto tako važno i obrazovanje.

„Imam dvoje dece koja su još mala. Despotu je četiri i po godina, Dea ima dve. Sada je teško vreme i mislim da dolazi još teže. Nisam siguran kako bi ih savetovao kada porastu. Ako se nešto promeni na bolje, da nauka ima neki smisao ovde, neka uče, ali neću da ih teram mnogo. Neka budu pismeni i dobri ljudi, a ako hoće da se usavršvaju, ja sam tu. U svakom slučaju, naučiću ih zanatu. Despota još malo,“ kaže on.

Jako velika žrtva je isfinanisrati dete na fakultetu. To znaju svi oni koji sa sadašnjim standardom imaju studente. Ovaj mladi čovek kaže da je on i pored teške ekonomske situacije koja nas predugo prati, verovatno na uštrb porodice, imao sve. Ali je prvi put na more otišao tek sa 23 godine. Seća se društva, nekih kolega sa fakulteta i kolko su se oni mučili. I nije bio jedini koji je morao da „uđe“ u politiku da bi mogao da radi i živi.

„Ja sam imao sve zahvaljujuči roditeljima dok sam studirao. Moji su mi priuštili i stan i hranu i džeparac i sve što je trebalo, ali je to trebalo negde „uštedeti“. Sada im kažem, idite i dva puta godišnje na odmor, ja ću da platim. Stvarno sam zahvalan na svemu što su učinili za mene. Nije mi žao što sam makasimalno uložio sebe pri školovanju i ne kajem se ni za šta. Ipak, postoji jedna vrsta ogorčenosti prema društvu jer sam se školovao, a nije mi data šansa da se bavim onim što bi trebalo da bude primarno, po struci, i što takođe volim – ekologijom. Nije mi pružena nikakva šansa,“ poručuje Milan.

Za kraj nam pojašnjava da je u nazivu salona trebalo je da piše „Ko te … „pa tek onda “ šiša“.

„Tako je trebalo da bude, ali, ajde nema, veze, neka bude „Ko te šiša?“ , jer ima smisla, sve što piše tu ima smisla,“ kaže na kraju naš sagovornik.