Aleksa Ilić – iz Hana do Amerike košarkom i obrazovanjem ka vrhu

Autor: Nina Pavlović

Aleksa Ilić, mladi košarkaš iz Vladičinog Hana, ostvario je ono o čemu mnogi sanjaju – igra košarku na američkom koledžu, gde je za samo dve godine osvojio dva trofeja. Pored sportskih uspeha, briljira i u akademskim obavezama. Kako izgleda put od malog mesta do velike scene, Aleksa otkriva u intervjuu.

Kada je kao šestogodišnjak uzeo loptu u ruke i krenuo na svoje prve treninge, Aleksa nije ni sanjao da će ga košarka odvesti preko okeana, u zemlju gde su legende ovog sporta gradile svoje karijere. Danas, sa samo 19 godina, može da se pohvali sa dve osvojene titule državnog prvaka Džordžije, brojnim individualnim priznanjima i ponudama sa prestižnih univerziteta, poput Columbia University u Njujorku ali i iz Evrope. A uz sve to – njegov akademski prosek je maksimalan, što ga čini podjednako uspešnim u učionici kao i na terenu.

Košarkaški DNK i američki san

Ljubav prema košarci nasledio je od oca, koji je takođe igrao, i od malih nogu znao je da će to biti njegov put. Ipak, dolazak u Ameriku nije bio slučajan – ponude su stigle zahvaljujući njegovim uspesima na terenu, ali i odličnim ocenama. Nakon višemesečnih pregovora, odlučio je da se pridruži školi u Džordžiji, što se, kako kaže, pokazalo kao pravi izbor.

„Privikao sam se sjajno. Od prvog dana sam bio prihvaćen od strane škole i svih ljudi ovde. Nisam imao velikih izazova jer sam se pre dolaska informisao o Americi i slušao tuđa iskustva. Bio sam psihički spreman i znao sam gde dolazim,“ priča Aleksa.

Dva trofeja u dve godine

Njegova škola takmiči se u konkurenciji 2A u Džordžiji, a sistem funkcionisanja američke lige značajno se razlikuje od evropskog.

„Sistem takmičenja se zasniva pre svega na veličini škole, odnosno broju studenata koji ima, 1A (najmanje škole) do 7A (najveće škole). Škola u koju ja idem takmiči se u konkurenciji 2A. Liga funkcioniše tako što u 2A konkurenciji, ima četiri regiona sa osam ekipa, koje se bore za 1.mesto u njemu. Nezavisno od toga ko osvoji prvo mesto u regionu, prve četiri ekipe iz svakog idu u borbu za trofej državnog prvenstva.“ objašnjava Aleksa.

Međutim, tokom sezone škole mogu igrati i protiv ekipa iz većih divizija, što njegov tim redovno radi. „Kvalitet ekipe se ne meri po veličini škole, naravno da ima veliki značaj ako je neka škola veća, ima više talenata, lakše se dolazi do boljih koledža kasnije, ali ne znači da su automatski bolje od manjih škola. Na primer, za moje dve godine, mi smo dobijali neke škole, koje se takmiče u konkurenciji 6A i 7A. Napomenuo bih da mi je trofej ove godine posebno drag, jer smo pobedili ekipu iz našeg regiona koja je završila kao prvoplasirana ekipa zbog bolje koš razlike.“ ponosno dodaje.

Izvanredan i na terenu i u učionici

Iako je posvećen košarci, škola mu je jednako važna. U Americi se akademski uspeh vrednuje gotovo podjednako kao i sportski, što mu otvara mnoga vrata.

„Ako želiš da igraš na visokom nivou, ocene su ključne. Prošle godine sam dobio priznanje za najboljeg studenta i sportistu godine, najboljeg defanzivca u ekipi, takodje akademsko priznanje za engleski i leadership. Ove godine sam jedan od glavnih konkurenata najboljeg studenta godine, sportistu godine, najboljeg strelca u timu, najboljeg defanzivca i najkorisnijeg igrača odnosno MVP,“ kaže Aleksa.

Pored toga, izabran je u idealnu petorku 2A lige i All-Region tim, među 12 najboljih igrača iz svih timova u regionu. Takođe, igraće i na All-Star utakmici Džordžije, gde će nastupiti najbolji pojedinci iz cele države.

Posebno je ponosan na to da je ove godine kapiten, što pokazuje koliko ga saigrači cene i poštuju.

Planovi za budućnost: NBA, Evropa, Crvena zvezda i reprezentacija

Naredni korak je koledž, gde planira da provede četiri godine i igra na profesionalnom nivou. Iako nikada nije sanjao o NBA-u, sada ne odbacuje ni tu mogućnost.

„Pored dva prstena koje sam osvojio na High School-u, želeo bih da osvojim i na koledžu i NBA ligi, i ako me NBA liga nikada nije privlačila. Želja i neostvaren san je da obučem dres Crvene Zvezde, zaigram pred punom halom i, naravno, dres reprezentacije i zlatna medalja“, ističe on.

Njegova priča je inspiracija za sve mlade sportiste iz manjih sredina.

„Kao dečak iz malog mesta, koji i dan danas ustaje u pet ujutru, trenira svaki dan i vredno radi, trudi se, bitno je da verujemo u svoje snove, radimo naporno da bi se oni ostvarili. Samo to dovodi do uspeha, to je ključ!“ zaključuje Aleksa.