Četvoročlanoj porodici Janić niko ne želi da pomogne da se sanira jedan sobičak

Na rekonstrukciji kuće učestvovale su mnoge humanitarne organizacije, lokalna samouprava, preduzetnici i pojedinci. Bilo je i onih koji su pomoć obećavali, ali je ona izostala.

Autor: Lj. Pavlović

Niska prizemna kućića u Kunovu, jednom od bližih brdsko planinskih sela Vladičinom Hanu, dom je Anite Janić (36) samohrane majke sa troje dece. Srećemo je na glavnom seoskom putu, zaobilaznom do četvorogodišnje osnovne škole. Vraća se iz nje, otprativši Darka (10), Aleksu (8) i godinu dana mlađu Irinu. Prečicom se, veli, ne može zbog nepokošenih livada, pa put do škole dužim traje skoro pola sata u jednom pravcu.

Sa Crvenim krstom odlazimo do njene kuće da joj uruče paket pomoći. Kaže nam da se parkiramo ispred kapije iza koje je solidna kuća sa prizemljem i spratom, ali nam ona otvara drugu. U njoj prizemni kućerak, sa par oronulih pomoćnih objekata. Anita, tiha i povučena, stoji sa strane i tek na poziv volontera Crvenog krsta prilazi i prihvata pakete sa hranom, higijenskim sredstvima i garderobom i posteljinama.

Koristim priliku dok sve to slaže na stolu da je pitam od čega žive. Odgovara, od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, a otac retko plaća alimentaciju.

„Dečji dodatak iznosi oko 16.000 dinara i socijalna pomoć 11000. Alimentacja za decu je 15.000 dinara, ali im otac i to retko plaća,“ kaže ova tridesetšestogodišnja žena.

Anita je pre oko dve godine kuću u Kunovu, odakle je i sama rodom, dobila od Ministarstva za brigu o selu. Prema njihovim podacima kuća je plaćena 1.142.570 dinara, a ne postoji ništa u njoj što nije podleglo rekonstrukciji. Na žalost, u tako maloj kvadraturi ostao je sobičak od nekih možda osam kvadrata prazan, te svo četvoro Janića spava u jednoj. Pored toga imaju kuhinjicu koja je ujedno i to, i trpezarija i hodnik i pored, kupatilo.

„Za sobu imamo obezbeđen laminat, ali je pod zemljani i oštećen i treba da se izbetonira,“ kaže Anita.

Na bezbroj apela Gordane Novković, humanitarke koja je nesebično pružila pomoć Aniti da kuću osposobi za život, da se neko javi da izbetonira pod i postavi laminat, niko se nije odazvao. Tako stoji prazna više od godinu od useljenja i svi kao da su zaboravili na ovu porodicu i tako mali izdatak, koji bi njima mnogo značio. Uz to, na sobi su još uvek i niska starinska vrata iskovana od dasaka, odudarajući od koliko-toliko renoviranog ostatka kuće.

Anita u svom malom domaćinstvu uzgaja piliće i sadi baštu, da bar nešto imaju svoje od hrane, koja uvek nedostaje. Na pitanje šta im još treba, kaže i garderoba, kao i sve ono što treba za školu jer, priznaćete, 26.000 dinara premalo je za iole normalan život četiri člana porodice.

Zbog toga ovim putem još jednom apelujemo na nadležne, privrednike i sve one koji su u mogućnosti da Janićima pomognu, da se odazovu i, ako ništa drugo, barem im osposobe još tu preostalu sobicu.

Na rekonstrukciji kuće učestvovale su mnoge humanitarne organizacije, lokalna samouprava, preduzetnici i pojedinci. Bilo je i onih koji su pomoć obećavali, ali je ona izostala.