Čovek još malo pa gori i od elementarnih nepogoda po opstanak šuma

U toku prošle godine na osnovu statistike šumarstva, došlo se do podataka da je šumama u Srbiji pričinjena šteta usled čega je uništeno 197.774 metara kubnih drveta. Od toga, šteta od čoveka dostigla je 19.000 metara kubnih. Sve elemntarne nepogode koje ih mogu zadesiti, vetar, kiša, grad, sneg, prouzrokovali su štetu od ukupno 120.000 metara kubnih ili 61 odsto od okupne pričinjene štete. Samo čovek je, u istom periodu prouzrokovao štetu od 19.000 metara kubnih, ili 10 odsto od ukupno registrovane.

U 2021. godini regitrovano je 34 požara u državnim šumama od čega je šteta 3.360 kubika, a u privatnim skoro duplo više. Od bolesti je uništeno oko 45.000 kubika šuma.

Gledano po delovima zemlje, u jugoistočnoj Srbiji šteta od čoveka iznosi 14.382 metara kubnih, ili na 306 hektara a nivou zemlje je, podsetimo se, ta cifra oko 19.000 metara kubnih. Znači, najveće „štetočine“, posle onih biljnih, po „pluća planete“, stacionirani su na području juga i istoka zemlje. Ta cifra, na istom području, kada su elementarne nepogode u pitanju, obuhvata oko 2.500 hektara. U jugoistočnom delu zemlje, lane je bilo pet požara u kojima je uništeno 62 hektara državnih šuma i 20 hektara u privatnom vlasništvu. U bespravnoj seči od ukupno 19.205 metara kubnih stabala, na jugu i istoku zemlje posečeno je čak 14.380.

Zvanični statistički podaci, što se delovanja čoveka tiče, ne čude kada se ima u vidu da je skoro svako od privatnih vlasnika šuma barem jednom bio u situaciji da mu neko pokrade ogrevno ili tehničko drvo. Par decenija unazad, o čemu je Vesnik 017 već pisao, ovaj biznis „cveta“ a oko njega su, neretko, upleteni i oni koji bi o šumama trebalo da se staraju, o čemu su pisali i mediji. Krađa ogreva, ali i tehničkog drveta, u nekim slučajevima je pravi porodični posao – muški članovi, dobro opremljeni vozilima, čupaju stabla iz korena, seku i odmah odvoze iz sela u brdsko-planinskom delu hanske opštine koja su bez ili sa veoma malo stanovnika, najčešće starjih. Vinovnici najčešće ostaju nekažnjeni, a punih džepova tuđih para. Pravi „procvat“ se očekuje sada, pred predstojeću grejnu sezonu i usled energetske krize kada je kubik hrastovog ogreva dostigao cenu i od 70 evra.

Sve ovo trebalo bi da zabrine nadležne s obziroma da su na jugoistoku Srbije smeštene čak pet od ukupno sedam opština sa najviše šuma na nivou zemlje. Hanska je na čevrtom mestu, sa 67,2 odsto pod šumama od ukupne površine koju zauzima.