Da li će meštani Lebeta u opštini Vladičin Han zaista pribeći radikalnom poptezu i sprovesti referendum za pripajanje drugoj?

Autor: Lj. Pavlović

Da jedno malo selo u opštini Vladičin Han, na samoj granici sa opštinom Surdulicom ima „separatističke“ ideje sve zbog izneverenih obećanja lokalne vlasti, zaintrigirala je mnoge medije, pa čak i neke beogardske nedeljnike. Jedni za drugima prenose vest o referendumu u Lebetu za otcepljenje i pripajanje drugoj opštini. Nije da ni ranije nije bilo sličnih pretnji nezadovoljnih i zapostavljenih žitelja hanske opštine, poput one kada su u Priboju Vranjskom hteli da se priključe opštini Vranje, jer matična nije mogla da im izradi vodovodnu mrežu. Ne isključuju, u krajnjem slučaju, ni žitelji Lebeta mogućnost sprovođenja referenduma, ali jedan od glavnih aktera priče, Bojan Belić, kaže da to svakako sada ne razmatraju.

Razlog za nezadovoljstvo jednog od najudaljenijih sela u hanskoj opštini je, šta bi bilo nego – put, nešto što je elementarno da se opstane i ostane na selu. Naš portal je više puta pisao o tom problemu.

„Problem puta u Lebetu rešavamo već nekoliko godina i, sem obećanja, ništa. Tražimo da četiri i po kilometara lokalna samouprava asfaltira, od Mačkatice do škole u našem selu, kako bi mogli da dođemo do svojih kuća. U Lebet živi dvadesetak stanovnika, ali se tokom leta taj broj iz godine u godinu povećava, pa se okupi i po 200-250 duša. Ovde se sjate ljudi koji su se odselili zbog posla u Beograd, Niš, Veliku Planu… Mnogi od njih imaju voćnjake, kao i oni koji svoje pragove nisu napustili. Obnavljaju se kuće i grade nove,“ kaže Bojan Belić.

Prošle godine sopstvenim sredstvima u Lebetu su meštani podigli crkvu. Ni sa njom nisu srećno prošli jer im nije dozvoljeno da ponese ime koje su želeli, Velike Gospojine, seoske slave, već Svetog Nikolaja Žičkog, ali su se pomirili s tim, zadovoljni što se u selu čuje zvuk zvona.

Lebet je od svog administrativnog centra, Vladičinog Hana, udaljen oko 35 kilometara u jednom pravcu. Put do sela delom prolazi i kroz opštinu Surdulica. Tačnije, kroz selo Mačkatica. To je i jedan od „kamena spoticanja“. Da li zbog toga što dve opštine, do poslednjih, junskih izbora, iz dve različite političke opcije – u Vladičinom Hanu sa vladajućim naprednjacima, a u Surdulici sa socijalistima, nisu uspele da se usaglase i da svojim stanovnicima saniraju put, uz izgovor da ne može da se radi na teritiriji druge? I pored toga, kada je bila u pitanju sanaciju drugog kraka puta kroz Mačkaticu, ali ka Manjaku, selu u hanskoj opštini, oko četiri kilometara je nasipano, kažu u Lebetu.

Poslednji put, i jedna i druga opština, put do Mačakatice, tj. do Lebeta, popravljeni su pre dve godine i sve je bilo u redu do prvih većih padavina. Kako ni signala za mobilnu telefoniju nema svuda u selu, Ivicu Zlatkovića, predsednika Saveta MZ Lebet, nismo uspeli da čujemo. Međutim, od njegove lanjske izjave do sada, da zbog prevoza drvne građe od strane Šumske sekcije put redovno strada, takođe se nije ništa promenilo.

„Samo u toku pretprošle godine, prema podacima tog javnog preduzeća, tim putevima je prevezeno 16.000 metara kubnih drvne građe. Od lokalne samouprave smo pored asfaltiranja deonice od 4,5 kilometara tražili i da se obavi kategorizacija puta, kako bi se ograničilo i kretanje teških kamiona iz Hana, Predejana i Surdulice,“ kaže Belić.

U Lebetu meštani godišnje proizvedu oko 100 tona maline, podaci su koje nam je Zlatković predočio prošle godine. Samo u njegovoj mahali pod tim voćem zasađena su četiri hektara. Kada se ovo osetljivo voće preveze putem kakav je Lebetu, nikada ne može da bude otkupljeno kao prva klasa, a to nije jedino što se proizvodi na plodnoj zemlji pod Čemernikom. Posebna priča je zimsko vreme i sneg i prioritet čišćenja, kada su mlađi meštani prinuđeni da zbog onih starijih i bolesnih sami čiste.