Dani Beliševa u praznom selu

Autor: Ljiljana Pavlović

Na današnji dan u Belliševu, brdsko-planinskom selu na oko 13 kilometara od Vladičinog Hana obeležavaju se „Duhovski dani Beliševa“, dan ranije pre seoske slave, Duhova. Okupljanje u zgardi seoske škole, kakvu do skora nisu imala ni neka prigradska sela, onih koji potiču iz ovog, traje duži niz godina. Predstavlja druženje potomaka Beliševčana, mahom iz Vranja i Hana, uz retke goste iz samog sela koje je ostalo sa manje od 20 stanovnika.

Da li će od zvanica danas biti na proslavi i neko iz Vladičinog Hana, nije nam poznato, ali sama činjenica da su zaposleni u Komulanom preduzeću poslati u Beliševo da kod škole okose travu, ukazuje na to da će kao lane, biti gostiju koji ne potiču iz Beliševa, a možda i predstavnici opštinske vlasti, ili je lokalna samouprava samo pokazala dobru volju da se slavljenici lepo provedu. Činjenica da je pokrenuta inicijativa da se regionalni put od Lepenice preko Beliševa, spoji sa Vlasem u vranjskoj opštini asfaltom, navodi na pomisao da će se tu naći uticajni Beliševčani, da pomognu kada se već prikupilo na stotine potpisa peticijom.

Beliševo je nekada bilo, takoreći, administrativni centar za više od 10 sela u hanskoj i susednoj, vranjskoj opštini. Sve do sredine osmadesetih godina imalo je osmogodišnju školu, nekada samostalnu a onda u sklopu centralne „Vuk Karadžić“iz Stubla, mesnu kancelariju, prodavnicu, povremeno zdravstvenu ambulantu i autobusku liniju sedam puta dnevno. Školu su pohađali učenici još i iz Belanovca, Jovca, Kacapuna, Ravne Reke, Urmanice, Solačke Sene. Kada je zatvorena, sve što je moglo od nameštaja i opreme da se iskoristi, oterano je u Stubal. Lokalni put koji vodi do Beliševa kada je propao, malo po malo su redukovane autobuske linije koji je počeo da saobraća regionlanim, delom nesaflatiranim, do konačnog ukidanja početkom 2000. Prodavnice nema, još pre toga ukinuta je mesna kancelarija a knjige preseljene u Vladičin Han. Od nekadašnjeg sela sa statusom opštine u okviru Poljaničkog sreza, Vranjskog okruga koji je dobilo 1921. godine u Kraljevini Srbije, sa skoro 3.270 stanovnika, sada je samo još jedno od onih koje će za koju godinu ostati potpuno prazno.

Pored svega onoga što je Beliševčane snašlo proteklih godina, oni koji se još uvek upinju da održe domaćinstva predaka, su u štete od divljih svinja. Dok su imanja ljudi postala Meka i Medina za lovce, meštanima su noćna mora jer pustoše sve što stignu. Jedno od omiljenih staništa im je baš oko škole, te ostaje nada da svečarima divljač neće remetiti dan.