FOPA čeka novu prodaju a radnici na zaostale zarade

Predsednik opštine Vladičin Han, Goran Mladenović očekuje nakon prodaje nekadašnje Fabrike omotnog papira i ambalaže da će biti posla za sve one koji čekaju na radno mesto. Ako ne bude novca iz stečajne mase za namirenje poverilaca, smatra da država ima mogućnosti da radnicima delimično nadoknadi potraživanja.

Imovina Fabrike omotnog papira i ambalaže „Vladičin Han“ vraćena je opštini pre izvesnog vremena. Iako je to u prvom trenutku bila nada za bivše radnike da postoji šansa da naplate zaostale zarade i da im bude povezan radni staž, niko zasigurno ne može da kaže u dogledno vreme da li će i kada to i i da se desi, jer se čeka nova prodaja.

„Na zadovoljstvo države, dobavljača i zaposlenih, imovina je FOPA-e je vraćena i nakon prodaje preduzeća, od profita moći će koliko-toliko da se ravnopravno nadoknade obaveze poveriocima u skladu sa Zakonom o stečaju. U prvom naplatnom redu, na osnovu njega, je država, u drugom dobavljači a u trećem su to bivši radnici. Šta to konkretno znači, videćemo, nakon prodaje . Ovako smo imali situaciju da je većinski vlasnik FOPA-e namirio svoja potraživanja prenošenjem zemljišta i hale u svoje vlasništvo a sada će sve to da ide u stečajnu masu,“ izjavio je za Vesnik 017 Goran Mladenović, prvi čovek Opštine Vladičin Han.

Prema njegovim rečima, Odbor poverilaca je odlučio da se fabrika proda kao celina i sada treba zajedno sa tim organomn i stečajnim upravnikom, uz podršku države koja bi, svakako, kroz politiku subvencija motivisati nekog od ozbiljnih investitora da otkupi fabriku u celini. Ukoliko to ne bude bilo moguće, naš sagovornik kaže da je ispravna i prodaja u delovima.

„Fabrika je infrastrukturno opremljena . U Industrijskoj zoni imamo opremljenost infrastrukture – železnicu, saobraćajnice, vodovodnu mrežu, u vrednosti od sedam do 10 miliona evra. Izgrađena je za potrebe nekadašnjih fabrika, „Betonjerke“, „Južne Morave“, „Sloge“ i FOPA-e a sada je koriste „Smelting“, „Teklas“, „Belanova“, „Kirči“u Lepenici kao i što će i budući investiror u FOPA-i. Zato nam je stalo da taj kupac bude ozbiljan, da uposli ljude i smanji nezaposlenost a time omogući bolji standrad,“ kaže Mladenović.

Na pitanje iz koliko su propalih preduzeća nekadašnji radnici uspeli da naplate zaostale zarade, Mladenović kaže da se detaljno nije bavio time, ali da se „radnici ni u jednom od njih nisu ovajdili.“

„Dobar je rezultat ako se uspelo u nekoj fabrici da se radnicima poveže makar radni sataž, da bi mogli da odu u penziju. Svakako da im pripadaju i zaostale zarade, ali šta ćete, takav je Zakon o stečaju, postoje isplatni redovi i to mora da se poštuje. Zato se i kaže stečaj ili bankrot. Neko mora da ostane „kratkih rukava“. Uglavnom svi ostanu zakinuti, ne naplate sve, obavezno dobvaljači, pa je takva sudbina i radnika. Nažalost, to je bankrot, život teče dalje“ objašnjava Mladenović.

On ističe da se sadašnja vlast za proteklih 10 godina suočila sa mnogim problemima- od neueređene infrastrukture kako u selima, tako i u gradu, sobraćajna, vodovodna, komunalna, kao i sa ogromnom nezaposlenošću 2012. godine.

„Sada smo, praktično, tu stopu prepolovili, i više od toga. Kod NSZ ima 1.800 nezaposlenih, uglavnom starije dobi. U Hanu sada retko ko, ko želi da radi, ne može da nađe posao, bilo da pokreće svoj biznis, kupovna moć je porasla, bilo da se zaposli u nekoj od fabrika koje posluju. Ja smatram da će rešavanjem pitanja FOPA-e svi građani imati priliku da se zaposle,“ izjavio je predsednik hanske opštine, Goran Mladenović.

Istina je da su radnici tek par fabrika u Hanu naplatili deo zaostalih plata. Nekima je država povezala radni staž, neki još uvek zbog „rupa“ u njemu ne mogu da ostvare to pravo. Međutim, problemi radnika s početka ovog veka, kao da su stavljeni po strani, dok se trenutni problemi, npr. kao oni sa „Fiatom“ rešavaju po hitnom postupku.

„Kada kažemo da se više pažnje poklanja aktuelnim problemima, to je donekle normalno. Ljudi koji su trenutno radno sposobni su u fokusu i najvažnije je da oni krenu da rade za državu kako bi stvorili novu vrednost. Iz te nove vrednostikoja se prilikom poslovanja stvori, da li kroz radno angažovanje, da li kroz profit koji kompanije ostvare, taj novac kroz poreze i doprinose i zahvatanja države, koriste se za rekonstrukciju bolnica, škola, za socijalne programe onih koji su ostali bez posla u ranijem periodu. Ako u ovom trenutku nemamo privredu koja može da radi i stvara novu vrednost iz koje će država dobijati deo sredstava, onda nema govora niti o bilo kakvim socijalnim programima, niti o bilo kakvom rešavanju pitanja radnika koji su ostali bez posla posle 2000.-ih. Do ove situacije ne bi došlo da se vodilo računa i da se nije išlo u strmoglavu privatizaciju, bez ikakvog plana i programa, bez ikakave sistematizacije, sa ciljem da se fabrike obezvrede, da se što više problema napravi da bi radnici ušli u štrajk, da zatvore pogone kako bi se preduzeće obezvredilo da bi došli tajkuni da pokupuju ono što njima odgovara,“ procenjuje Mladenović.

Tamo gde su se radnici pobunili, neka prava su ostvarili, kaže, a gde su ćutali i povlačili se, ostali su bez minimlanih prava. Sada, smatra Mladenović, imamo jednu sasvim drugačiju situaciju.

„U državi se vodi računa o svakom gradu, svakoj opštini, u svako mesto dolazi investitor da ljudi mogu da se zaposle, da rade i da iz te vrednosti koja se stvori za državu, za lokalnu samoupravu, mi sada imamo stabilan budžet. Nismo kreditno zaduženi kao što smo bili 2012. godine, možemo da pomažemo našim građanima. Zato su u fokusu nove fabrike, jer iz te niove vredosti mogu da se rešavaju stari problemi. Na kraju krajeva, zahvaljujući tome država sada može da ponudi radnicima nešto, ukoliko ništa ne dobiju iz stečajne mase,“ poručuje Mladenović.

Oko 700 radnika jednog od finansijski najjačeg preduzeća u Vladičinom Hanu od FOPA-e potražuju zarade za period od oko pet godina, koliko im se duguje i na ime poreza i doprinosa za radni staž. Mnogi zbog toga još uvek ne mogu da ostvare pravo na penziju, ili ako su ga ostavrili, penzija im je manja zbog manjeg broja godin aradnog staža.