Gde su prosečna primanja Hančana i potrošačka korpa?

Autor: Lj. Pavlović

U razgovoru sa dvoje penzionera otkrivaju da sa dve penzije jedva sastavljaju kraj s krajem. Sami, jer su deca odrasla i osamostalila se. Žena ističe da su primanja njih dvoje negde na nivou minimalne plate i najveći deo ode na hranu i komunalije.

Prema poslednjim podacima zvanične statitike, prosečna plata u opštini Vladičin Han u martu ove godine iznosila je tek koji dinar više od 83.000 dinara, ili za oko 24.000 manje od republičkog proseka. To znači da Hančani sa prosečnom potrošačkom korpom uveliko gube trku. Ne računajući to da su plate većine radnika, realno, na nivou ili čak ispod minimalne.

Prema podacima Saveza samostalnih sindika Srbije prosečna plata je prvi put u istoriji zemlje u decembru prošle godine premašila vrednost prosečne potrošačke korpe. Prema podacima Zavoda za statisku, zarada je iznosila 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa 105.765 dinara. Prosečna januarska neto plata u Srbiji iznosila je 107.476 dinara. Na primeru Hana, decembarska prosečna potrošačka korpa je bila za oko 24.000 viša od prosečne ovogodišnje martovske plate.

„Nova prosečna potrošačka korpa za januar 2025. godine iznosila je 106.194,63 dinara i veća je za 429 dinara od nove prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. Nova minimalna potrošačka korpa za januar 2025. godine iznosila je 55.085,24 dinara i veća je za 214 dinara od nove minimalne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u januaru 2025. godine bilo je potrebno 0,99 prosečnih zarada, a za pokriće nove minimalne korpe bilo je dovoljno 0,51 prosečne zarade,“ iznosi SSSS.

Kako iznosi Demostat, januar je imao 23 radna dana što će se ove godine ponoviti još tri puta, u julu, oktobru i decembru, pa će minimlana zarada u ostalim mesecima biti povremeno niža i za 7.000 dinara, a korpa koja obezbeđuje (valjda) prosečno ili minimalno preživljavanje u međuvremenu beleži trend rasta. 

„Pri tom, sadržaj potrošačke korpe, i prosečne a pogotovu minimlane, odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo “obogaćena” ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje,“ piše Demostat uz opasku da pored sadražaja, poređenje sa zemljama iz okruženja otežavaju i različite metodologije. Naime, naša statistika prosečnom porodicom smatra tročlano domaćinstvo, dok zemlje iz okruženja račun prave prema potrošnji četvoročlane porodice, kako je bilo do pre izvesnog vremena i kod nas.

On o što je još važnije je da „većina naših suseda ne poznaje više “institut” minimalne potrošnje i njihovi zahtevi idu do toga da najniža zarada mora da pokrije ne samo golo preživljavanje, već da omogući dostojanstven život sa dovoljno sredstava za odeću, obuću, prevoz, kulturne manifestacije i odlazak na godišnji odmor,“ podaci su Demostata.