Ima posla ko hoće da radi – za koga i gde

Ima posla, ko hoće da radi! Ponavljaju ko papagaji oni koji su se zahvaljujući partijskoj knjižici ulogorili negde na držvno jasle. Drže „moralne“ pridike „neradnicima“. Pršte naslovi iz tabloida o „poslovima iz snova i neverovatnoj zaradi“ i pamfletima vladajuće elite. Veličaju radnike koji sa pampersom po 10 i više sati rade za minimalac, branje voća, sakupljanje travki i šumskih plodova, čišćenje tuđih kuća… Neko čisti sa fakultetom, neko bez diplome dogura daleko.

Autor: Lj. Pavlović

Ima posla, ko hoće da radi! Ponavljaju ko papagaji oni koji su se zahvaljujući partijskoj knjižici ulogorili negde na držvno jasle. I drže pridike „neradnicima“. Pršte naslovi iz tabloida o „poslovima iz snova i neverovatnoj zaradi“ i pamfleti vladajuće elite. Veličaju radnike koji sa pampersom po 10 i više sati rade za minimalac, branje voća, sakupljanje travki i šumskih plodova, čišćenje tuđih kuća… Dok sami sa sve porodičnim stablom sede udobno u foteljama klimatizovanih kancelarija, voze se, jedu i piju na račun naroda. Neko čisti sa fakultetskom diplomom, neko bez diplome dogura daleko.

Gde su, među njima, članovi porodica hanskih funkcionera?

Supruga predsednika Opštine Vladičin Han, Gorana Mladenovića, Ivana, ubrzo po osvajanju vlasti u Vladičinom Hanu od strane SNS 2012. godine, zaposlena je na mestu računovođe u Predškolskoj ustanovi „Pčelica“, po prilagođavanju statuta te ustanove. Na prozivke javnosti, ali i iz najvišeg vrha partije, Mladenović je tada uzvratio pitanjem – ima li pravo da moja supruga radi? Kada je posao čekalo više par hiljada njegovih sugrađana, u klimi kolapsa privrede, koje su nasledili iz perioda privatizacije. Bračni par Mladenović je, inače do „osvajanja“ vlasti radio i trgovinama u porodičnom vlasništvu. Na opštinski budžet je bio i Mladenovićev pokojni stric, koji je javno govorio da je u JP „Vodovod“ preuzet iz FOPA-e, preduzeća koje je davno pre dolaska naprednjaka, zakatančeno.

Supruga Vladimira Kostića, desne ruke Mladenovića, ili zamenika predsednika, Kristina, takođe je na opštinskom budžetu, u Pravobranilaštvu. Brat Danijele Popović, predsednice Skupštine opštine Vladičin Han, Boško, zaposlen je kao vozač hitne pomoći u hanskom Domu zdravlja. Službi poznatoj po brojnim partijskim i rodbinskim uhlebljenjima, ali taj trend nije zaobišao ni sam Dom zdravlja. Suprug njene zamenice Milene Milosavljević, je šef hanske Šumske sekcije, ali još i pre no što je ona došla na to mesto. Obe, nekada istaknute demokrate, sada „žuti naprednjaci“, kako ih sadašnje partijske kolege karakterišu. Jedino supruga Nikole Stamenkovića, pomoćnika predsenika Opštine, nije na budžetu, lokalnom ili republičkom, već u privatnom sektoru.

Ovo nije ništa novo, već nešto o čemu se samo šapuće više od jedne decenije. Kao i o pobočnim rodbinskim linijama, partijskim i još po nekim vezama koje nisu u sklopu krvnih. U javnim preduzećima, ustanovama – obrazovnim, kulturnim, socijalnim, sportskim. Tu su zatim i različiti odbori, komisije, tela, odbornička mesta, pa „kapne“ još po koja parica. Braća i sestre, badže, zetovi, svastike, tetke, strine…

Pored budžeta dobro dođe i pprivatni biznis

Kada smo već tu, moramo se prisetiti da je direktor sportskog centra u Vladičinom Hanu, Vladica Dodić brat, ne rođeni, predsednika Opštine, direktor sportskog centra, dok je rođeni, Dalibor Mladenović, bio uključen u poslovima lokalne samouprave. Rođeni brat predsednika hanske opštine, održavao je opštinski vozni park jer je, kako je sam prvi čovek lokalne samouorave javno govorio na sednicama – bojeći se za svoju sigurnost, baš je njega odabrao za tu odgovornu dužnost u vulkanizerdkoj porodičnoj radnji. Održavala je „Vrla komerc“ i vozne parkove drugih budžetskih korisnika, a izmedu ostlih i Doma zdravlja. Brat predsednika opštine, Gorana Mladenovića, Dalibor Mladrnović je sa svojom firmom, za izradu pvc stolarije, novooformljenom, bila izvodač radova na realizaciji mera energetske efikasnosti Minitarstva enetgetike. Jedan je brat radio, drugi, predsednik, bio korisnik jednog od grantova ministarstva i lokalne samouorave, i uz lično učešće, među ukupno 126 građana hanske opštine 2022. godine. Privatni biznis porodice Mladenović, vlasnika i najveće kuće u hanskoj opštini, na kojoj mu je, i kažu Hančani, pozavideo i šef iz Beograda, poseduje i apartmane. U vreme izgradnne Koridora 10, tu su bili stacionirani izvođači „Azvi Rubai“ iz Španije. U porodičnoj vili je je iznajmljeno i prizemlje vlasniku lanca marketa iz Vranja. Da li se poslovi familije tu završavaju, javnost se baš i ne bi složila, ali neka za sada tu bude stavljena tačka.

Danijela Popović, nezaposlena u vreme kada je kročila u političke vode kao odbonica, sada već ekonomista, bivša predsednica lokalnog DS-a, višegodišnja predsednica SO ispred nje, a onda i SNS-a, do pre godinu-dve je radila u i banci kao rukovodilac. Ona, da li neko od porodice, višegodišnji je zakupac ogromnih voćnih zasada u Vrbovu, oglednog dobra. Da li je Kostić, bivši konobar, pre dolaska SNS – a na vlast, među njima ostao samo na plati sa opštinskog jasla ili ne? Zvanično, da, dok se u javnosti govorka da i on, kao i partijske kolege, ulazi usvet biznisa.

Gde su, sa druge strane, njihovi članovi, aktivisti, birači?

Neki su prvi voz uhvatili pri dolasku turske kompanine „Teklas automotiv“, kada oni koji nisu bili partijski podobni, nisu mogli ni da privire tamo. Prilike su se usled teških uslova rada za proteklih osam godina promenile, pa sada za „Teklas“ ne treba partijska knjižica, ali više niko ni u krštenicu ne zaviruje. Mnogi su shvatili da to nije obećani Eldorado, pa umesto zahvalnosti za zbrinjavanje s početka, ostao je jaz.

Gro je onih kojima je dug za stranačko angažovanje vraćen kroz ugovore na određeno vreme, pp poslovima, kroz javne radove i projekte. Malo je onih koji pored izbornih zasluga nemaju i dobra“ leđa“, koji se mogu pohvaliti sigurnim ugovorima. Neki su radili po tri, neki šest meseci… Na poslovima obezbeđenja, čistačica, gerontodomaćica … Neki godinama tavore tako, u neizvesnosti i poslušnosti. Sve u svemu, neki su iz čorbe koju su svi zajedno zakuvali, dobili meso, neki krompir, sve u zavisnosti od hijerarhije.

O namirenju zaslužnih mnogo je i drugih solucija. Malo kome može da promakne gotovo pa jedan te isti krug ljudi koji preko plate, namaknu i projekat, grant inostranog ili domaćeg donatora, neki dodatni poslić da se kućni budzet dopuni. To su česte teme naših sugrađana i na našoj stranici i izvor nezadovoljstva što niti su radna mesta, niti donacije, podjednako pristupačni svim građanima ove opštine. Što im, inače, garantuju najviši pravni akti Srbije, ali je praksa nešto sasvim drugo.

Gde su ostali?

Ostali, bez patronata stranke, ničija su briga. Vladičin Han je opština koja ubrzano stari i odumire. Bez strateške privrede koju je nekada imala i mesta za stručnjake, svela se na mesto za prostu radnu snagu. Ne vraćaju se mladi sa fakultetskim diplomama, pa se svodimo na „kadar“ nekih stručnih, strukovnih i večernjih, često prozivanih ustanova. Po proseku plata smo na drugom mestu po najnižima među okruzima u Srbiji.

Gde se, ipak, radi kada se zna da hanska opština, sa javnim sektorom, ima nešto više od 3.000 uposlenih, skoro pa duplo manje u poređenju sa devedesetim godinama minulog veka. Napredak, zar ne? Pored turskog „Teklasa“, gde je u opticaju cifra od oko nekih 1.500 uposlenih, u privatnom su sektoru je još šačica ljudi, gde gotovo da nigde nema više od 100 radnika. Gde se malo ko hvali uslovima i platama. Svi su sada građevinski radnici, stokari, konobari, kuvari i trgovci, jer se drugo i ne traži. Žene čuvaju tuđu decu i roditelje, čiste kuće. Za bedne pare i „na crno“. Obrađuju tuđa imanja i beru voće kod gazdi, a do tada sakupljaju pečurke, lekovito bilje, borovnice. Da se preživi.

Inače, koliko su migracije u porastu ne treba statistika, već površno poznavanje komšiluka i podatak da barem par kuća iz ulice, ima nekog u inostranstvu. Idu ljudi bez radne dozvole, šalju familiji za goli život, dok i sami ne ostanu tamo gde ima mesta za njih, kada dobiju papire. Medu njima nije samo prosta radna snaga, već oni fakultetski obrazovani.