Inflacija raste i „gricka“ najavljena povećanja plata i penzija

U proteklom mesecu, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, inflacija iznosi 14 odsto u ondosu na isti period protekle godine. Prema istom izvoru, mesečna inflacija u septembru ove godine iznosi tek 1,5 odsto. Nadležni još od sredine leta najvaljuju postepen smirivanje inflacije, da bi sada očekivanja prebacili tek na narednu godinu.

Ma koliki rast cena nadležni prikazivali i svako poskupljenje ocenjivali kao nešto što „neće bitno uticati na standard stanovništva“, građani su ipak ti koji najbolje znaju koliko svako poskupljenje utiče na kvalitet njihovog života, jer oni svaki svoj račun moraju da plate. Ne postoji proizvod koji od početka ove godine pa do sada nije poskupeo, sa razlogom ili ne. Svako povećanje cena naftnih derivata praćeno je poskupljenjem, ali nikada njihovim umanjenjem, kada pojeftine. Pored onih uobijčejnih opravdanja – od epidemije korona virusa pa do rata u Ukrajini, tu su i suša, poskupljenje električne energije, transporta i ko zna još čega.

Najvaljena povećanja penzija, narednog meseca i u januru iduće godine, ukupno od oko 12 odsto, ne raduju posebno penzionere kada se zna da su sada prosečna primanja najstarijih oko 30.000 dinara, koja ima manji procenat njih, a poljoprivredne i porodične su i do tri puta niže. Predsednik Udruženja penzionera u Vladičinom Hanu, Stojadin Tošić je nedavno je položaj najstarijih građana ocenio kao veoma težak. Stojan Marković (70) iz Kunova, sela u hanskoj opštini, na pitanje šta je najviše poskupelo kaže – sve, ne mogu da nabrojim. Iako živi na selu, ne bavi se poljoprivredom, što je mnogima olakšavajuća okolnost za opstanak, ako izuzmemo ulaganja domaćinstava.

„Star sam, bolestan, Deca nisu ovde, nema ko da pomogne,“ kratko obrazlaže.

On, kao i mnogi, kaže da je to povećanje već „pojela“ inflacija.

Stojan Krstić, muzičar, dodaje da je najviše poskupela hrana.

„Hrana, hrana je najviše poskupela. Drugo nam ne treba, ali i to kako ćemo da kupujemo? Penziju nemam, radio sam u FOPA-i i imam pet godina neuplaćenog radnog staža. Naredne godine se nadam da ću da osvarim to pravo. Sada se bavim muzikom, ali od pojave korone- nema, sve je mnje posla. Teško se snalazimo,“ kaže on.

Kada izađete iz prodavnice teško, a da ne morate da proverite račun, pogledate u kesu i zapitate se za šta ste dali toliki novac. Čašica pavlake skoro da je dostigla prošlogodišnju cenu kofice tog proizvoda i sada košta oko 97 dinara. Cena dugotrajnog mleka je duplirana, u nekim radnjama zejtin, u zavisnosti od proizvođača, košta oko 220 dinara, najjeftiniji kilogram brašna je oko 80 dinara… Kada je kilogram viršle premašio cenu od 300 dinara, o mesu ne treba ni govoriti. Na pijaci isto. Kilogram šagarepe je čak 100 dinara i možemo još da ređamo cene, ali verovatno i sami znate kolike su. U prilog tome govore i sve kraći redovi u najposećenijim trgovinama. Trgovci komentarišu da je tako od kada je sezona dolaska gastarbajtera prošla. UO smanjenj prodaje, govori i podatak da je na rafovima sve više proizvoda pred istekom roka, zato oprez kada kupujete.

Nešto veći ralog za radovanje možda imaju oni u državnom sektoru kojima sledi uvećanje plata od 12 do 20 odsto. Prosečna plata u hanskoj opštini u julu ove godine iznosila je oko 57. 000 dinara, i od republičke je manja za oko 16.000 dinara. Ako je minimalna potroščka korpa iz maja ove godine bila oko 40.000 dinara, jasno je da je inflacija već učinila svoje. O prosečnoj korpi ne treba ni razmišljati, posebno kada se, za razliku od perioda od pre više godina, obračunava za tročlanu, umesto za četvoročlanu porodicu.