Iskrenoj pesmi studenata nema kraja

Autor: Student BU

Pismo studen(a)ta,

Pišemo vam – šta bismo znali bolje? I šta vam više možemo reći? …jer i ono što je već rečeno nestaje pred mrakom… a kamoli ono nerečeno. Iz straha da nas ne ubije prejaka reč.

Ali, iako su nam zabranili da govorimo, pokazali smo da i kada ćutimo, naš zvuk tišine čuje se glasnije od svih uvreda i pretnji.

Na zločin odlučili smo da odreagujemo tišinom, a na nasilje blokadom… dok je fakultet postao naš novi dom.

Iako je neobično da u prostorijama u kojima smo nekad slušali predavanja i radili kolokvijume sada jedemo i spavamo, mi duboko verujemo da radimo pravu stvar i da ćemo uskoro odlazak na plenum zameniti odlaskom u čitaonicu.

Ali ne bez ispunjenih zahteva.

I ne zato što ne volimo da učimo, već zato što bi bilo teško sutradan sesti i spremati kolokvijum znajući da je naša borba za pravdu bila uzaludna. Da smo pali ispit i to najvažniji…

Sve ostale ispite ćemo položiti u roku, kao što smo ih i ranije polagali, po čemu se razlikujemo od „studentskih predstavnika“ koji su pokazali da im je partijska knjižica draža od studentske. Za razliku od njih, mi se našim indeksom ponosimo. Zato smo ga visoko podigli i uzeli cipele, ali ne za bežanje, već one za „šetanje kroz snove“.

I mora da ulica zaista voli ritam naših koraka, dok koračamo u neki bolji svet i stvaramo neposredna zajednička dobra. Za one koji nisu politikolozi, to su ona dobra, poput prijateljstva i republike, koja zajednički stvaramo i zajednički u njima uživamo. Jer mi smo jedno. Među nama nema izdvojenih pojedinaca i nismo strani plaćenici, nego ponosni građani ove zemlje koji na ovaj način pokazuju svoj patriotizam – i to onaj pravi.

Mogli smo da se držimo devize „u ćutanju je sigurnost“, ali posle sigurne tišine, glas naše iskrene pesme daleko se čuo i odlučili smo da je pevamo do kraja.

   Zbog svih prolivenih suza, zbog straha, zbog onih koje volimo i zbog toga što ne želimo da žive u iluziji.

Mi poštujemo Ustav i zakone ove zemlje.

I ne tražimo pomilovanje za sebe od nekoga ko za to nije nadležan.