Iz Udruženja „Poskok“ beračima šumskih plodova preporučuju oprez zbog zmija

Sezona branja pečuraka je u toku, a u julu na Vlasini će početi i sakupljanje borovnica, pa se svim beračima preporučuje krajnji oprez zbog zmija. Vladica Stanković, iz Udruženja za zaštitu životinja „Poskok“ u Vladičinom Hanu, skreće pažnju ljudima pre svega da koriste adekvatnu obuću i odeću pri odlasku u prirodu, kao i posebnu pažnju kada beru pečurke, lekovito bilje, šumsko voće, jer zmije znaju često da budu sklupčane u travi ili oko samih biljaka.

„Najvažnije je nositi pantalone i dublju obuću. Kako se prikupljanje šumskih plodova obavlja u udaljenim mestima, daleko od puteva, u slučaju ujeda je najvažnije sačuvati prisebnost. Mesto ujeda treba istiskati kao bubuljicu i staviti povez, koji na svakih 10-15 minuta treba malo olabaviti. Ukoliko je neko sam u takvoj situaciji, važno je da bude smiren, da polako dođe do mesta odakle može da pozove pomoć – lekara, policiju, vatrogasce ili nekog bliskog. U organizam ne treba unositi ništa sem vode i nije na odmet nositi sa sobom, „erijus“, lek protiv alergije koji dobro dođe i prilikom ujeda insekata,“ objašnjava on.

Vladica naglašava da serume ne treba koristiti bez lekarskog nadzora, koji se isključivo tako i daju i da za naše područje, tj. otrovnice, postoji jedan, jedinstveni.

Da razloga za oprez ima, pokazuju podaci da je on samo putem telefona, od kada se vreme prolepšalo, dobio više od 50 poziva za intervenciju, ne računajući one putem društvenih mreža.

„Po pozivu odlazim, kada sam u mogućnosti, u bilo koje mesto u Srbiji. Najviše je to Pčinjskom okrugu. Mogu da kažem da od ukupnog broja uhvaćenih gmizavaca, od pet do šest odsto čine otrovnice. U ovom kraju ima poskoka, sreću se na nadmorskoj visini od 400 pa do 2.000 metara. Šarki ima na Vlasini, pa je krajnja pažnja pri branju pečuraka i borovnica zaista neophodna,“ savetuje Vladica.

Prema njegovim rečima, strah kod ljudi često izaziva lažna šarka, tačnije smukulja, koja izgledom podseća na ovu otrovnicu. Međutim, ona je bezospana, baš kao i smuk i vodene zmije, gmizavci koji u svakom slučaju izazovu paniku kada ih vidimo. Bez obzira na to da li se radilo o otrovnicama ili onim drugim, iz udruženja svaku jedinku vraćaju u njeno prirodno stanište. Ljudima skreću pažnju da je važno da ih ne ubijaju, pošto su one, kroz lanac ishrane „zadužene“ da održavaju balans u prirodi i broj glodara, kojima se hrane, prenosilaca mnogih zaraznih bolesti.