Kada deca društvu održe lekciju iz humanosti

Autor: Ljiljana Pavlović

Uroš Cvetković, Elena Ivanov, Maksim Zlatanović, Dejana Milenković, Maša i Danilo Jović, Milovan Jovanović, Jelena Ilić, Lea Trajković, Iva Milosavljević, Ilija Antić, Lana Nikolić, Nemanja Stojanović, Jug Đorđević, Tadija Stanković, Bogda i Teodora Stojilković,, Đurđina Đorđević, Darija i Petra Stanković, Ognjen Ilić, Damjan Jovanović, Neda Nikolić i Filip Petrović su imena koja dobro treba zapamtiti. Zvanično, ni volonteri, niti aktivisti. Nezavnično, i više od toga. Oni su samo deca – a ipak veliki ljudi, veći od mnogih.

Uroš Cvetković, Elena Ivanov, Maksim Zlatanović, Dejana Milenković, Maša i Danilo Jović, Milovan Jovanović, Jelena Ilić, Lea Trajković, Iva Milosavljević, Ilija Antić, Lana Nikolić, Nemanja Stojanović, Jug Đorđević, Tadija Stanković, Bogda i Teodora Stojilković,, Đurđina Đorđević, Darija i Petra Stanković, Ognjen Ilić, Damjan Jovanović, Neda Nikolić i Filip Petrović su imena koja dobro treba zapamtiti. Oni nisu političari niti funkcioneri, vlasnici privatnih biznisa, deo moćnog NVO sektora… Ne nose skupe rolekse i ne voze besne automobile, ne grade palate i „sakupljaju“ stanove, ne hvale se raskošnim letovanjem na nekom ostrvu ili preskupom večerom u nekom fensi restoranu. Oni su samo deca – a ipak veliki ljudi, veći od mnogih. Celom društvu su održali lekciju iz humanosti danima prikupljaući novac za bolesnog dečaka koga i ne poznaju. Misleći da će i drugi, kao što to oni čine, pomoći da on ode na lečenje. I to na sopstvenu inicijativu, po temperaturi od 40 stepeni.

Međutim, ovom društvu je falilo 410.000 dinara – za skupa auta, letovanja, markirane krpice i jeftin markting. A toliko je nedostajalo Dejanu Stojanoviću, koji ima samo sedam godina, da ode u Tursku po nadu za zdravljem. Dejan boluje od teškog oblika epilepsije.

Ima po desetak napada dnevno. Boluje od prve godine života. Lečen je na klinakama u Nišu i Beogradu, ali bez uspeha. Nada za njegovo izlečenje je odlazak na kliniku u Turskoj, gde je 27. jula bila zakazana prva terapija matičnim ćelijama. Sa klinike su imali razumevanja i novi termin je utanačen za 20. avgust, do kada novac mora da bude uplaćen. Miroslav, Dejanov otac pun je reči hvale za sve one koji su njegovoj porodici pomogli u prikupljanju novca, a posebno mališanima iz Vladičinog Hana.

A kako je sve počelo? Kao što to obično biva kod zdrave, normalne i vaspitane dece, sve je počelo od igre.

„Počeli smo da pravimo narukvice i priveske od spajalica različitih boja i zapitali se šta sa njima. Odlučili smo da probamo da ih prodamo, i kada smo videli da ljudi kupuju, došli smo na ideju da tako prikupimo novac za Dejanovo lečenje,“ kaže Iva Milosavljević, devojčica iz prve grupe dece, od kojih je sve počelo.

Njena drugarica, Dejana Milenković dodaje da su onda nastavili sa prodajom limunade, a ljudi su im pomagali dajući im limun, šećer i dr. kada bi čuli zbog čega prave limunadu.

Za samo par dana u Vladičinom Hanu su na različitim lokalcijama deca prodavala limunadu i pre prvog zakazanog termina za Tursku, prikupili više od 80.000 dinara. Kako nije prikupljeno dovoljno novca, svi oni su nastavili sa humanitarnim akcijama i iskoristili vreme održavanja muzičkog festivala, „Overloada“ u Vladičinom Hanu da prikupe što više. Njima su se juče priključili i učitelji Osnovne škole „Sveti Sava“, učenici i njihovi roditelji, prodajom peciva najpre na bazenu, a onda ispred Centra za kulturu, zajedno sa jednom grupom dece, koja prodaju limunadu, a tu su i oni koji su organizovali humanitarni bazar. Kako je napisao jedan od roditelja – do konačnog ostvarenja cilja, da Dejan dobije svoju terapiju.

Za trud koji su uložili, Stefan Stanković, predsednik Humanitrane organizacije „Humano srce“ iz Surdulice koje pruža ogromu pomoć Stojanovićima da prikupe neophodnih 20.000 evra za lečenje sina, dodelilo im je zahvalnice.

„To je bilo najmanje što smo mogli, ali smo im obećali i jedno druženje na bazenu. Pripremili smo zahvalnice i za treću grupu malih humanitaraca. Ono što je najvažnije, je da želim da zahvalim njihovim roditeljima i da im poručim da imaju divnu decu, zahvaljujući vaspitanju koje su poneli iz porodica,“ kaže Stefan.

Deca su zaista osvojila sipmatije svih onih koji su još uvek sačuvali ljudskost u ovom površnom i gramzivom svetu. Kako je napisala Danijela Stojilković, jedna od majki “ Deca su položila jedan od najvažnijih ispita u životu, ispit ljudskosti. Za ovaj ispit nema udžbenika, nema rubike u dnevniku, ne uči se u školi, ali će uvek birti prisutan u životu Dobar čovek ili jesi, ili nisi Ova deca izrastaju u dobre ljude i to je naš najveći ponos.“

Eto. Njima nije bio potreban nikakv biznis plan, dozvole i konkursi, udruženja i firme, donacije i dotacije… Zvanično, ni volonteri, niti aktivisti. Nezavnično, i više od toga. Njima je trebala samo volja, koje imaju na pretek. I empatija. To je ono što se nosi odmalena od kuće, iz porodice. Za to su zaslužni njihovi roditelji, kojima dugujemo zahvalnost jer nije kliše kada se kaže da za ovo društvo ima nade, kada imamo ovakvu decu. Iako su, na žalost, u manjini, ali ipak ima nade.

Ovaj medijski sadržaj je deo projekta „Mladi u akciji za bolji život“, sufinansiran iz budžeta Opštine Vladičin Han. Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju stavove navedene instituacije.