Kako sačuvati poljoprivredne useve od grada

Autor: dipl. ing. Saša Šormaz

Slike koje ovih dana dolaze sa područja Vojvodine, Čačka, Kraljeva i ostalih mesta zabrinule su
naše sugrađane, a pre svega naše poljoprivrednike. Superoluja koja je u naletu donela jak vetar, obilne
padavine i krupan grad načinila je ogromne štete kako na objektima, tako i u poljoprivredi.
Naši poljoprivrednici, naročito voćari iz ruralnog dela opštine gde berba malina nije privedena
kraju, imali su razloga za brigu. Pored već postojećih problema oko otkupne cene, skupih inputa
proizvodnje, problemi sa lošim vremenskim prilikama stavili bi tačku na ovu lošu proizvodnu godinu.
Šta nadalje, pitaju se naši poljoprivrednici. Ako se oslone na dejstvo protivgtradne zaštite i nije
neko sigurno rešenje. Protivgradne rakete ne mogu da razbiju oblak koji donosi grad, ali mogu da
ublaže posledice. O tome koliko su strelci stimulisani da rade svoj posao da i ne govorimo. Tu su i
osiguravajuće kuće koje nude uz polisu osiguranja i osiguranje od grada , što naravno povećava cenu
istog. Takođe, procena štete nastala od grada se ne procenjuju ukoliko je oštećenje manje od pet odsto,
što ne ide u prilog osiguranicima. Često se može desiti i da procenitelj štete iz osiguranja ne poseti
parcelu na vreme i stvori uslove da se nadoknada štete ne obavi na vreme. Ovo su samo neki od razloga
zbog kojih imamo mali broj osiguranika u poljoprivredi.
Druga mogućnost je nabavka i postavljanje protivgradnih mreža. Investicija koja nije nimalo jeftina i
koja po jednom hektaru iznosi i do 15.000 evra. U uslovima u kojima se danas nalaze naši
poljoprivrednici ovakve investicije nisu moguće. Takođe i sitni posedi nemaju ekonomsku isplativost za
takav vid ulaganja. S druge strane Ministarstvo poljoprivrede daje subvencije za nabavku protivgradnih
mreža i subvencioniše osiguranje zasada u poljoprivredi.
Da li će naši poljoprivrednici da iskoriste subvencije Ministarstva popljoprivrede i na koji način će da
zaštite svoje parcele odlučiće oni sami.

Foto: pixabay