Kako se kod Nikite, najboljeg malog robotičara u Srbiji rodila ljubav prema robotima?

Autor: Lj. Pavlović

Često neuspeh ume da sputa ljude i da se zbog toga povuku. To je još izraženije kod dece i, kada uz sebe nemaju pravu podršku, to ume da bude pogubno, bilo da je reč o učenju, ili stvari iz svakodnevnog života. Nikita Ilić, učenik šestog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Vladičinom Hanu, sitan, tih i pomalo stidljiv dečak, imao je sreće da je uz sebe, ne nakon neuspeha, već sopstvenog zacrtanog cilja, pored sebe imao svog nastavnika, Zorana Ristića, koji mu je pažnju preusmerio u tom trenutku.

No, da vidimo najpre ko je mali Nikita. Pored njegovih nastvanika i porodice, kao jedno izuzetno vredno i nadareno dete pamte ga i Hančani sa prošlogodišnje dodele Vidovdanskih nagrada za najbolje učenike od strane lokalne samouprave. Nikita je tada nagrađen za osvojena najviša mesta na republičkom ili okružnom nadmetanju iz biologije, matematike, sprskog jezika i tehnike i tehnologije. Ove godine je zauzeo pobedničko mesto i poneo „titulu“ najboljeg robotičara u Srbiji osvojivši prvo mesto na Republičkom takmičenju iz robotike, veštačke inteligencije i interfejs tehnologija za učenike osnovnih škola „Robot int-invent“.

I tu dolazimo do poenete priče sa početka teksta. Naime, Nikita je prošle godine doživeo veliko razoračarenje kada na opštinskom takmičenju iz saobraćaja, u praktičnom delu vožnje bicikla, nije ostvario najbolje mesto. Utehe nije bilo, kaže njegov nastavnik iz tehnike i tehnologije, Zoran Ristić, i pored njegovih i pokušaja drugara. Onda je Ristić, slučajno, pomenuo da će naredne godine biti prilike da ide i na druga takmičenja, pa i na robotiku.

„To ga je u trenutku zainteresovalo, nestalo je neraspoloženje i ne samo tada, već nam je skoro cela godina, čak i tokom raspusta, protekla u razgovorima i na radu sa robotima. I evo, godinu dana kasnije, on je prvi na republičkom takmičenju. Njegov rad sa kojim je pobedio odnosi se na saobraćajnu regulaciju. Račuanar, naime, kontroliše i pokreće sistem za osvetljenje puta, semafore, rampe, ali i grejanje kolovoza u slučaju poledice na raskrsnici,“ kaže nastavanik tehnike i tehnologije u OŠ „Sveti Sava“ u Vladičinom Hanu, Zoran Ristić.

Iako je kontinuirano radio tokom cele godine, Nikita se za takmičenje, kaže, aktivno spremao oko nedelju dana. A ljubav prema robotima se „rodila“ kada mu je mama prošle godine poklonila set robota, koje je jako želeo.

„Robote sam i pre toga želeo da imam, ne samo u okviru takmičenja već i ovako, i da pravim neke sisteme. Nastavnik mi pomaže mnogo, kada god zatreba. Na takmičenju nisam imao tremu. Ove godine, zbog ove situacije, nema mnogo takmičenja. Na okružnom iz modelarstva sam osvojio prvo mesto i uskoro ću, 12. i 13. aprila, učestvovati na republičkom,“ rekao nam je Nikita.

Njegov nastavnik kaže da što se predstojećeg takmičenja tiče, ne sumnja da će njegov učenik test opet vrhunski uraditi. Šta će se desiti u praktičnom delu, ne zavisi samo od dečaka i znanja, već i od drugih okolnosti.

„U praktičnom delu takmičenja, rezultat ne zavisi samo od znanja već i drugih okolnosti. Radi se o navođenju brodića na cilj na određeno rastojanje i u određenom vremenu. Oko pripreme za ovo takmičenje nam je problem što nemamo gde da vežbamo, pa smo mi prvi posetioci bazena, u nedostatku adektvatnog prostora, “ kaže Ristić.

Jedini problem koji u svom školovanju Nikita Ilić mora da savlada je taj da nekada ni ocena, a ni mesto na takmičenju, nisu stvarno merilo znanja. Kod njega zanje ne nedostaje, a ni radozanalost i predan rad. Iako je još uvek mali, on i sada pretpostavlja da će njegovo šklovanje ići ukorak sa robotima. U to ne sumnja ni njegov nastavnik tehnike i tehnologije koji mu u svakom trenutku pruža podršku da uči i usavršava se.