Kakve oblake viđamo na nebu?

Autor: dipl.ing. Saša Šormaz

Verovatno ne postoji osoba na svetu koja nije uputila pogled prema nebu i uočila neki oblak koji se u
tom trenutku nalazi. Na nebu možemo videti razne vrsta oblaka u zavisnosti od uslova atmosfere u kojoj
se nalaze. Površina naše planete se sastoji od 70 % vode koja je rasporedjena u okeanima, rekama,
jezerima. I pored toga, deo vode uvek je prisutan u oblacima.
Oblaci su hidrometeori sastavljeni od kapljica vode i kristala. Nastaju kada se vazduh zasiti vodenom
parom ili kada temperatura padne ispod optimalne vrednosti. U oblacima se mogu naći i čestice leda kao
i čestice od zagađenja. Ne postoji suštinska razlika između oblaka i magle. Oblaci su samo visoko iznad
zemlje u odnosu na maglu.

Imaju veoma važnu ulogu u energetskom sloju atmosfere, apsorbuju zračenje sa Sunca i Zemlje i što
je veoma važno sprečavaju naglo zagrevanje tla.
Danas je poznato oko stotinak vrsta oblaka sa raznim vrstama i podvrstama, dok je na nebu
aktivno desetak. Po visini na nebu dele se na niske oblake koji leže na visini ispod 6.500 metara,
srednje, koji leže na visini između 6500 do 20.000 metara i oblake iznad 20.000 metara. Za period leta
najčešće se javljaju oblaci cumulusi koji su bele boje, ne donose kišu i propuštaju dosta sunčeve
svetlosti na zemlju. Tu su i cirrockmulusi tanak oblačni pokrivač od belih neoštećenih oblaka međusobno
razdvojenih jedni od drugih, a koji se javljaju na visini iznad 3 km.
Nimbostratus je tamni oblak koji daje kišu i sneg, cirus je visoki oblak u obliku vlakana, cirostratosi
je oblak koji potpuno ili delimično pokriva nebo dok su kumulonimbusi veliki beli gusti oblak koji donosi
jake vetrove, elementarne nepogode i grad. I na kraju, sratusi nisu suviše bele boje, kroz njih prolazi dosta
sunčeve svetlosti, uglavnom ne daju kišu, ukoliko je vrlo nizak, blizu zemlje, može preći u maglu.
Ostali tipovi oblaka kao što su polarni, noćni svetleći oblaci nisu prisutni u našim predelima.