Količine đubriva i vreme đubrenja voćaka

Čitaoci pišu

Dipl. ing. Saša Šormaz

Đubriva su supstance koje sadrže hranljive elemente. Biljke, kao i ljudi, žive na izbalansiranoj ishrani, što znači da zemljište na kojem rastu mora sadržavati sve hranljive materije neophodne za zdrav razvoj. Ukoliko je zemljište peeskovitopreporučuje se đubrenje početkom februara, dok za glinovito – tokom novembra 20-30 odsto više hraniva u odnosu na peskovita. Tokom osnovnog jesenjeg-zimskog đubrenja unosi se celokupna količina fosfora i kalijuma, dok se azot unosi u trećini od ukupne količine potrebne za narednu vegetaciju. Ostatak azota se dodaje kasnije prihranama u toku vegetacije, marta i tokom juna posle zametanja ploda. Količina đubriva u prihrani se dređuje prema broju zametnutih plodova da bi se izbegla preterana bujnost u drugom delu vegetacije.

Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko đubrivo, pre primene treba ustanoviti sadržaj azota u njima i količinu primene prilagoditi količinama azota u mineralnim đubrivima koja se već primenjuju, tako da ukupna količina unetog azota ne prelazi preporučene količine primene.

Količina azota zavisi od: koncentracije azota u listu, bujnosti stabala, kvaliteta ploda i rodnosti, zemljišta, rezidbe, načina obrade međurednog prostora pa plodnoj ilovači mogu 50 odsto azota manje, peskovitim zemljištima i do 50 odstoviše dok na onim podignutim na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50 odsto više azota nego u čiste i dobro obrađene.

Jaka rezidba podstiče vegetativni porast i može smanjiti potrebe za azotom. Ovakva stabla treba đubriti malo ili ih skoro uopšte ne đubriti.
Postoji nekoliko vrsta đubriva koja sadrže kalijum. Đubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadrži još neke korisne elemente.

Ilustracija: pixabay