Mlada Hančanka, Đurđina Milosavljević, članica fudbalske reprezentacije Srbije za kadetkinje

Dobila sam priliku koja se ne odbija – ponudu Dragiše Zečevića, selektora Reprezentacije Srbije za kadetkinje do 17 godina, da se izborim za mesto u reprezentaciji.

Odavno već fudbal i zvanično nije sport samo za dečake. Rekreativno trčanje za loptom na školskom
igralištu ili terenu u kraju, mnoge devojčice su zamenile treniranjem u nekom od klubova, kojih je za
devojčice i dalje nedovoljno. To što Vladičin Han i lokalni fudbalski klub nema mesta za devojčice, nije
sprečilo Đurđinu Milosavljević iz Prekodolca, kraj ove varoši, da počne da se bavi tim sportom.
U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ njen talenat je najpre primetio nastavnik fizičkog vaspitanja, Milan
Marković, pa je igrala u školskom timu na turnirima, i sa tih takmičenja ima i nagradu. Pre tri godine počela je da trenira u „Dinamu“ iz Vranja, ali se klub posle nekog vremena rasformirao. Devojčicu, na poziciji špica i krila, još su u to vreme primetili ljudi iz sevta fudbala iz Niša,Leskovca, Jagodine. Ona se odlučila za niški „Mašinac“ i posle prve godine srednje škole u Hanu, drugu je upisala u Nišu, u Gimnaziji 9. Maj“. Ubrzo je usledila i ponuda koja se ne odbija.

„Dobila sam ponudu Dragiše Zečevića, selektora Reprezentacije Srbije za kadetkinje do 17 godina, da
se izborim za mesto u reprezentaciji. Zapazio me je na treningu u „Mašincu“. Već je bio završen odabir reprezentativki, ali mi je ipak pružio priliku da se izborim za svoje mesto, među devojkama sa već velikim igračkim iskustvom,“ kaže Đurđina.

I tako je i bilo. Na pripremama u Staroj Pazovi otišle su njih 24, a u reprezentaciji je ostalo njih 20,
među kojima i Đurđina. Mlade fudbalerke su nedavno učestvovale na kvalifikacijama za Evropsko
prvenstvo i izborile plasman.

„Veliko je zadovoljstvo igrati za reprezentaciju i predstavljati svoju zemlju na Evropskom prvenstvu.
Volim fudbal, ovo mi je veliki podstrek. Do odlaska na tako prestižno takmičenje, nastavljam sa
treninzima u „Mašincu“. Treniramo šest puta nedeljno. Pored obaveza u školi, naporno je, ali se
trudim da sve postignem,“ kaže nam ova već uspešna sportistkinja.

Novi klub, nova škola, nova selekcija, odsustvovanje sa nastave i pet nedelja odsustva od kuće, teško padaju. Niš je na samo 90 kilometara od Vladičinog Hana, pa je to mogućnost da češće dolazi kući ili da joj roditeljidođu, jer je ovo prva godina kako je odvojena od porodice.

„Svima je teško, ali se radujemo svakom njenom uspehu. Mnogo voli fudbal, počela je da igra u
Prekodolcu sa dečacima, nastavila u školi, zatim u klubovima. Dobro joj ide i škola, odličan je đak. Otvorila su joj su vrata i mi maksimalno podržavamo i pratimo njen napredak,“ rekla nam je Silvana, Đurđinima mama.

Đurđina na kraju dodaje da zasluge za sve ovo, prvenstveno,pripisje svom radu, podršci roditelja i starije sestre, treneru iz „Dinama“, Danijeli Stojiljković i ruvodstvu niškog „Mašinca“.