Neznanje i nedoumice novih generacija moramo da otklanjamo čuvanjem uspomena na naše slavne pretke i prošlost

Služenjem opela žrtvama Prvog svetskog rata kraj zavetnog krsta i uz prigodan kulturni program Gradskog hora „Maternja melodija“, u Vladičinom Hanu danas su obeležene 104 godine od oslobođenja u Prvom svetskom ratu. Tim povodom, odata je pošta i položeno cveće od strane delegacija Opštine Vladičin Han, na čelu sa predsednikom, Goranom Mladenoviće, Ministarstva odbrane 4. bataljona Kopnene vojske, sa potpokovnikom Draganom Nikolićen na čelu, Republičkog odbora saveza potomaka ratova od 1912. do 1920. sa predstavnikom, Veroljubom Trajkovićem na čelu, delegacije Okružnog i Gradskog odbora Vranja i Opštinskog odbora iz Surdulice, Opštinskiog odbora SUBNOR-a, Udruženja potomaka oslobodilačkih ratova Srbije u Vladičinom Hanu i Udruženja penzionera.

„To su seljaci skoro svi. To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoj rad, ali su i gospodari svojih njiva. Ali kada je došao je rat, kako su se, namah, od seljaka bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe stvorene od izdržljivosti i poleta, zbog kojih sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francus, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine,“citirao je danas Veroljub Trajković, predstavnik ROSPR i istoričar iz Leskovca francuskog maršala, Luja Franšea d Eperea, u govoru povodom obeležavanja ovog značajnog datuma za Vladičin Han.

Trajković je govorio o Moravskoj diviziji, koju su činili vojnici sa juga Srbije koji su najveću hrabrost iskazali na Ceru, Jadranu, Kolubari, u odbrani Beograda…

„Krajem 1914. godine, Srbiju je zahvatiila i velika epidemija pegavog tifusa. Pored stanovništva, umrlo je i mnogo vojnika. Nemačka i bugarska ofanziva, novembra 1915. godine nagnala je našu vojsku na povlačenje preko Crne Gore i Albanije. Pllse više od mesec dana povlačenja, po hladnoći i teških marševa, stigli su do Grčke. Moravska divizija je bila desetkovana, nestali se mnogi njeni pukovi i praktično prestala da postoji. Krenula je evakuacija na Krf. Nakon oporvka, vojska je krenula na Solunski front. Na dvogodišnjicu austrougarskog napada na Srbiju, 28. jula 1916. vojnici sa juga krenuli su na Đevđeliju u sklopu Prve srpske armije. Moravska divizija je učestvovala u Gorniševskoj bici, prvoj na Slunskom frontu. Naterala je bugarsku vojsku na povlečenje. U tim teškim borbama zbog gubitaka, 16. puk Moravske divizje gotovo je ponovo uništen, “ rekao je on.

Prema rečima Trajkovića, iako uz velike gubitke, proboj Solunskog fronta je uspeo i Bugarska je kapitulirala 29. septembra. Oslobođeni su Skoplje, Vranje, Vladičin Han, Leskovac, Prokuplje, Pirot…Vladičin Han je oslobođen 5. oktobra, oko 20 časova, kada je Dunavska divizija pod komandom potpukovnika Dušana Simovića uspostavio kontrolu srpskih snaga u ovoj varošici. Posle 45 dana neprekidnih borbi, 450 kilometara pređenog put, 1. novembra ova slavna divizija je došla do Dunava i Višnjice i Beograd je oslobođen, a zatim su nastavljene borbe ka severu, sve do 11. novembra, kada je sklopljeno primirje u Prvom svetskom ratu.

Obeležavanje ovog slavnog datuma u Vladičinom Hanu je počelo pre osam godina. Dragan Dimčevski, predsednik Opštinskog odbora SUBNORa- kaže da je trebalo i pre toga da se setimo svih onih koji su krvarili za slobodu, za naše bolje sutra.

„Pod komandom vojvode Petra Bojovića srpska vojska je pobedonosno ušla u u našu varoš i oslobodila je od okupacije. Teško se ovo srce predaje, a kada je u najgorim mukama, postaje još veće i žilavije. Niko naše vojnike nije zaustvaio, nakon trogodišnjeg izgnanstva i odvojenosti od porodica i otadžbine. Mi čuvamo uspomenu na naše pretke koji su se pobunili protiv tri moćne imperije. Nova istorija pokušava da nas svrgne sa mesta gde Srbija treba postojano da stoji i stavlja na pijedestal neke kojima tamo nije mesto. Ljudi koji nisu dorasli ni tom vremenu, a ni mestu, kreiraju neku novu istoriju. Naša istorija pisana je krvlju i niko nema prava da nam je izbriše, omalovaži i potisne, kako neki pokušavaju danas. Novim generacijama moramo da otklanjamo nedoumice i neznanje koje vode u propast, čuvanjem uspomena na naše velikane i slavnu prošlost,“ poručio je on.

U Prtvom svetskom ratu Srbija je izgubila više od 1,2 miliona stanovnika, ili 28 odsto ukupnog stanovništa. Od tog broja, oko 62 odsto muške populacije od 18 do 55 godina. Stradalo je preko 402.000 vojnika, a na Solunskom fronutu smo izgubili više od 9.300 vojnika i oficira. Ekonomska šteta tadašnje Srbije procenjena je na šest miliona zlatnih franaka, što je činilo jednu polovinu ukupnog bogatsva zemlje.