O Kamp prikolicama još malo…

Autor: Srđan Lazarević

Preuzeto sa fb stranice Vlasinsko jezero

Kako stoje stvari (još uvek nezvanično ali pouzdane informacije) država, preko republičke inspekcije za zaštitu životne sredine i upravljač PIO (Turistička organizacija Opštine Surdulica) rešili su, posle više godina, da se obračunaju sa, tj reše „najveći“ ekološki problem na Vlasini, a to su kamp prikolice u blizini jezera.

Da, ekološki problemi, na koje drzava i upravljačbn reaguju nisu ni zagadjenje vode u jezeru iz obližnjih rudnika preko Lisinskog jezera, ni devastiranje preostalih tresetnih ostrva i ribljeg fonda drastičnim obaranjem (ispuštanjem) nivoa vode u jezeru, ni curenje otpadnih voda iz nekih septičkih jama direktno u jezero, ni tone djubreta koje godišnje ostave za sobom izletnici (uglavnom lokalni), ne kamperi, nego kažem izletnici koji dolaze na dan (neki ih opravdano zovu „livadari“), često menjaju lokaciju i najviše prljaju jezero i njegove obale, ostavljajući gomile djubreta za sobom ili kače kese sa smećem po drću koje posle životinje i ptice raznesu. Ekološki problem nisu ni kormorani koji su se prenamnožili i prave ogromnu stetu ribljem fondu i obalskoj vegetaciji jezera, a na koje država i upravljač žmure, ekološki problem nije ni bespravna seča šume, ekološki problem nisu ni mrežarosi koji i dalje vrsšljaju jezerom, pogotovu na istočnoj strani i u vreme kad nema mnogo ljudi na jezeru. Ekološki problem nije ni neažurno odnošenje smeća i pražnjenje kontejnera pored glavnog puta od strane Surdulickog komunalnog, pa djubre iz prepunih kontejnera danima raznose naokolo ptice, psi lutalice, mačke i krave. Ekološki problem nije ni divljanje glisera sa motorima velike snage i vodenih skutera po jezeru, naročito u periodu od juna do septembra.

Najveci ekološki problem su kamp prikolice, a to su oni ljudi koji vole Vlasinsko jezero a koji nisu mogli da odvoje više desetina hiljada evra za neki plac ili vikendicu (nisu se „snasli“ ko pojedini) već im je ovo bilo finansijski najprihvatljivije rešenje za boravak i odmor (i to uopšte nije često tokom godine) pored jezera. Uz to moram da napomenem da pored jezera odavno ne postoji nijedan uredjeni kamp koji bi služio toj svrsi, jer su i država i upravljac nesposobni (ili jednostavno nezainteresovani) da i pored velikog prostora i pored velikog interesovanja nadju i urede neko takvo mesto. To opet ima veze i sa urbanističkim planom koji Opština godinama ne može ili neće da uradi.

Realno vlasnici kamp prikolica najmanje prljaju jezero. Odgovorno tvrdim! Najbolje je to objasnio jedan moj prijatelj, koji kaže „brate ja nesam livadar, koji dodje na dan, svaki put menja mesto i frlja djubre kude stigne. Ja ako ostavim djubre blizu prikolicu, tuj će me čeka i kad dodjem sledeći put, a ja to ne želim da gledam. I zato ga nosim sa sobom i frljim u kontejner gore na put“. Oni čak i čiste i skupljaju ono što ostave „livadari“ za sobom, naročito u letnjem periodu vikendima i naročito nakon praznika Sv. ilije, 1.maja, i dr.

Prikolice blizu jezera jesu zaista jedino estetski problem. Na mestima gde ih ima u većem broju. Neko to zove divlji kampovi. A ima ih koliko ja znam tri. Ružne su, iskreno, i razne konstrukcije, nastresnice, „bine“, krovovi i dr sklepotine koje pojedini kamperi prave pored ili uz prikolice, ali su takve svakako u manjini. Ružno je i ogradjivanje zemljista oko prikolica i to je svakako nedopustivo. Ali opet kažem takvi su u manjini.

Kako su to nadležni planirali da izvedu uklanjanje prikolica (a po mojoj gruboj proceni ih ima blizu cetiri stotine).

Od proleća kreće popis svih prikolica i njihovih vlasnika. Itekako su im potrebni podaci o vlasništvu jer sa time ce se praviti zapisnici i pokretati krivični postupci (ništa im ne znači ako pisu na tzv NN lice). A kako će dobiti te podatke. Pa lepo, kad vas zateknu pored prikolice legitimisaće vas, moguće i u prisustvu službenog lica tj policije, ako ne date podatke mogu još i za to onda da vas kazne. Onda sledi krivični postupak i poziv na sud. Sud u ovakvim stvarima za krivično delo postavljanja objekata (prikolica) ili nelegalne gradnje (a pod to može da se podvede sve što je sklepano pored ili uz prikolicu) u zastićenom prirodnom području, odredjuje uglavnom novčanu kaznu od sto hiljada dinara (100 000 din) i uslovnu zatvorsku kaznu 3-6 meseci. To je uglavnom sudska praksa. Odstupanja su moguća od slučaja do slučaja. Više se kazne oni koji su nešto gradili ili počeli da grade na mestu gde su zatečeni, a manje oni koji nisu. I tako će lepo i napuniti budžet od vlasnika prikolica, što im je i bio jedan od ciljeva. I to je u redu. Ali ne na ovaj način. Napravite kamp gospodo, pa uzimajte novac od kamparina. Kao svuda u normalnom svetu! Najlakse je najuriti normalne ljude što dalje od jezera, a onda mrežarosi, šumokradice i dr mogu da vršljaju mnogo lakše.

Sve ovo sto su planirali ne mogu zavrsiti tako brzo, postupak uzimanja podataka, pisanja krivicnih prijava i uklanjanja prikolica moze trajati i celu narednu godinu pa i duze.

I na kraju da napomenem. Po zakonu na udaru mogu biti i kamp prikolice koje se nalaze na privatnim placevima, ako se dokaze da sluze za odmor, a ne za rad i drzanje alata i sl.

Eto tako stoje trenutno stvari, ako bude nekih promena, javicemo.