Od države po 300.000 za nezaposlene!?

Uobičajen naslov za tabloide, umesto onog realnog da je NSZ raspisala javni konkurs za dodelu sredstava za samozapošljavanje. Koliko bi vas kliknuo na vest o konkursu? Sigurno mnogo manje, nego na onu da država „šakom i kapom“ deli onoj kategoriji stanovništva po 300 hiljadarki koja se u medijima pominje ređe od pasa lutalica. Međutim, to je neka druga tema.

Tema je šta čeka one koji pređu put od obuke za samozapošljavanje, dobijanja stedstava, registrovanja delatnosti pa do presudnog čina – oporezivanja. Naučiće vas na obuci kako da napravite biznis plan, kako da konkurišete i šta vas sve od papirologije očekuje, ukoliko sredstva budu odobrena da sami pokrenete svoj biznis. Naučiće vas i da ste vi preduzetnik – što će reći da morate da budete preduzimljivi.

Ono čemu vas niko neće podučiti je da, kada sve to prođete, na kraju dobijate rešenje poreske uprave o iznosu poreza i doprinosa – za PIO, za zdravstveno osiguranje, porez na dohodak građana i za slučaj nezaposlenosti. Iznos će zavisti od toga da li ste paušalac ili ćete voditi knjige i od delatnosti. Mnogi su ostali neprijatno iznenađeni nakon tog papira, shvativši da dodeljena sredstva od strane države, neće biti dovoljna da pokriju troškove koje morate da platite njoj, na ime osiguranja za godinu dana, koliko ste u obavezi da održite delatnost za koju ste na konkursu NSZ dobili novac. I to je najčešće u slučaju prijavljivanja intelektualne delatnosti i ukoliko ste paušalac.

Kada ste prošli mukotrpan proces obuke, izrade biznis plana, registracije u Agenciji za privredne registre i izborite se sa obimnom administracijom, zapitate se da li je strani investitor važniji pa po radnom mestu za, na primer, motače kablova, dobije 5.000, 10.000 ili 15.000 evra, a vama sopstvena država iskešira manje od 3.000 evra. Sredstva za pokretanje sopstvenog posla, predviđena su za opremanje radnog mesta. Da je to nedovoljno da se posao i započne, s obzirom da u većini biznisa tek nakon pet godina možete očekivati neki profit, slažu se i u NSZ.

Onda, ili ćete odustati i vratiti sredstva državi, nakon što o svom trošku platite poreze i doprinose za taj prvi mesec, za šta obaveza počinje da teče čim podnesete zahtev za registraciju pri APR-u, ili ćete, na samom početku, u širokom luku zaobići bavljenje intelektualnom delatnošću i otići u zanatlije. Možda ne da biste zaista pokušali da nešto radite i sa to malo novca, već da pribavite godinu dana radnog staža i nakon isteka roka, odjavite radnju, što je najčešća praksa. Kroz tri godine, sreću možete oprobati iznova.

Foto: pixabay