Poskupljenja – neizbežna tema na svakom koraku

Ispred kase u prodavnici, na pijaci, u proalzu pa čak i među mladima možete svakodnevno čuti razgovore o poskupljenjima. Žena na kasi plaća četiri kompleta plastičnih čaša, po dva manja i veća, preko 1.500 dinara. „Preteraše!“ Jedini je komentar. Iz mesare kupci izlaze sa sve manjim bakalukom u kesi. Cene svinjskog mesa od preko 600 do 1.000 dinara po kilogramu, sve u zavisnosti od kog je dela. Pileće grudi sa koskom dostigle su cenu od 452 dinara, roštilj meso koje je pre par meseci bilo nešto preko 300 dinara, sada je 579 kilogram. Najjeftinije mleko u briku 110 dinara, za 40 dinara više nego pre neka dva-tri meseca, ili 70 dinara, koliko je sada najpristupačnija cena onog u kesi. Najjeftiniji jogurt od 250 mililitara, 58 dinara… Među najjeftinijim kafama,“C“, 100 grama 108 ili 110 dinara, zavisi od prodavnice. Hleb od 50 do 80 dinara. Rolna toalet papira koji je bio 24 dinara na proleće, sada je 50.

„Sa svakom novom isporukom robe, nabavne cene su više po skoro svakom artiklu, barem za četiri-pet dinara. Nekada sam cene znala napamet, sada se svakodnevno menjaju,“ kaže jedna prodavačica.

Najviše je poskupela hrana, i na pijaci su cene povećane a vreme zimnice tek dolazi. Sa poskupljenjima ne zaostaje ni kućna hemija, prevoz, građevinski materijal…

„Cene su otišle u vrh boga. Dali smo 4.000 dinara, a pogledajte kesu! Sve je poskupelo sestro slatka…“ kaže Silistar Ibraimović iz Prekodolca ispred jedne prodavnice gde ga zaustavljamo. Ne može da ne doda da šećera nema nigde.

„Džaba ograničenja cena, kad neće trgovci da ga prodaju po 90 dinara;“ komentariše prolaznik.

Istina je da šećera ima. Ali po kojoj ceni, je nešto drugo. Vlada RS je ograničila i cene zejtina i brašna. Zejtin će verovatno još malo pa nestati, kao i šećer. Bliži se jesen i zimnica. Prodavaće se i on ispod tezge, po višoj ceni. Drva su i u hanskoj opštini dostigla 70 evra po metru, od početnih 50, na proleće. Mnogi pamte kada su se kod parka u vreme svetske ekonomske krize 2008. prodavala na džakove. Pre par dana limitirana je cene peleta. Međutim, koliki je procenat građana koji se greju na pelet? Onima koji kupuju drva, na osnovnu cenu dolazi prevoz, sečenje i cepanje koje je 750 dinara po metru.

Bliži se i prvi septembar. Komplet knjiga ne može se kupiti za manje od 6.000-7.000 dinara. Uz sve to idu i sveske, školski pribor, rančevi i pernice, pa zimska garderoba i obuća. Studenti su posebna priča. Dolazak izbeglica iz Ukrajine podigao je i cene izdavanja stanova. Pored kirije, svako ko ima studenta, ima i duple račune za plaćanje, od onih za električnu enerigiju, do komunalija.

Od 1. septembra poskupljuje i struja pa kreće i novi vrtoglavi krug na ringišpilu.

Sa prosečnim platama, koje su mnogima nedostižne jer mnogi rade i ispod minimlaca, od oko 58.000 dinara u hanskoj opštini, predstojeća jesen, ali i zima neće biti nimalo lake. Početkom ove godine minimalna potrošačka korpa bila je 42.000 dinara. Prosečna, oko 81.000. Premijerka od januara najavljuje dvocifreno povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Cene su do sada višestruko otišle, neki proizvodi su poskupeli i 100 odsto, bez obzira šta zvanična statistika beležila, novačanici građana imaju precizniju računicu. Gde su u svemu tome oni bez stalnog posla?