Posle Zadušnica na Prekodolskom groblju ne odnose samo hranu već i posuđe

Već smo pisali o grupicama romske dece koja su se, nakon što im je popred svakog groblja na Zadušnicama data hrana, nakon odlaska poriodica vraćala i uzimala ili probrala od onoga što je ostavljeno od jela i pića, naočigled prisutnih. Za sobom ostvaljaju nered nakon prevrtanja po hrani i tanjirima, što je izazvalo različite polemike – od onih da je prosjačenje zakonom zabranjeno, do suprotnih, da je sve to posledica nemaštine i da se hrana nosi za žive. Ovo poslednje je svakako tačno, i niko decu nije oterao sa groblja, niti im je uskratio hranu. Takođe, niko ne ostaje tu kao čuvar nakon završetka obreda i brani da se ostavljena hrana uzme.

Međutim, postoji nešto što bi trebalo da bude sveto, i to je nečije grobno mesto, istog onog za čiji pokoj duše traže hranu, neki dinar pa i cigarete, ako već nije nepovrediva privatna svojina. Po novom dolasku, ljudi su primetili da su im nestali tanjiri, čaše i šoljice, pribor za jelo, vaze sa cvećem prevrnute, otvorene kapijice. Iz stolova koji obično imaju fiokice, gde najčešće stoje sveće i tamjan i kandilo, takođe nestaju stvari, ili su jednostavno istresene pored. Za pokoj duše? Toga na većini drugih grobalja u kraju nema. Naročito ne u selima, gde se ne plaća ništa.