Prilazi za invalide nedostaju mnogim institucijama u Vladičinom Hanu

Kada  je Vesnik017 pre desetak dana pisao o nepostojanju pešačkih prelaza na delu državnog puta od Vladičinog Hana ka Surdulici,  kod bezinske pumpe i “Idee”, neki od naših sugrađana su nam sugerisali da nema ni prilaza za invalide a da  ljudima u kolicima, doći do neke od instititucija,  predstavlja “samoubičaki pokušaj”, što zbog „zebri“, što zbog neadektavnih prilaza.

Naime, oni koji žive u delu grada sa leve obale Južne Morave, da bi invalidskim kolicima stigli na drugu stranu obale, moraju da pređu jedan od mostova. Onaj stari, invalidna lica ne mogu da pređu sami, ali jako teško i sa pratiocem, zbog velikog uspona i neravnih kamenih ploča, usled čega kolica mogu da se prevrnu. Preko novog mosta, problem predstavljaju parkirani automobili na trotoarima a pre svega – ivičnjaci.

Goran Ilić, otac Ane Ilić koja je zbog Fridrajhove ataksije već nekoliko godina vezana za  invalidska kolica, na fb profilu Vesnik017 pita “kako iz jednog dela grada doći do drugog?”

“Preko pružnog prelaza u Vladičinom Hanu za lica sa invalidskim kolicima se ne može, a novim mostom, samo kolovozom, što je nebezbedno za sve učesnike u saobraćaju. A na raskrsnici kod “Idee”  je samoubilački pokušaj, kao i dalje prema Domu zdravlja, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Centru za socijalni rad…” kaže on.

Pružni prelaz ne treba ni komentarisati. A kada krenete novim mostom, od opštine ka Centru za kulturu i dalje, prema Domu zdravlja, gde su i PIO i Zdravstveno osiguranje, zatim ka tržištu rada i Centru za socijalni rad, nigde nećete videti prilagođene delove trotoara za invalide.

Dom zdravlja ima prilaz za njih, na glavnom ulazu i sporedni, ka laboratoriji. Odatle mogu da dođu do lekara za plućne bolesti  a sa glavnog ulaza, do lekara opšte prakse i Hitne pomoći. Ni jedna od službi na spratu nije im dostupna  – ginekologija, stomatologija, internistička služba, oftalmološka, higijensko-epidemiološka i – kućna nega. Ne mogu ni u PIO niti zdravstveno osiguranje, pa u vreme zasedanja komisija za bolovanja ili lečenje, pored rodbine, i zaposleni u DZ prenose invalide na sprat uz pomoć nosila.

Za ovaj deo ugrožene populacije, nemoguće je ući i u tržište rada kao i u Centar za socijalni rad. Njima su nedostupne i banke, prodavnice, šalteri Elektrodistribucije i „Vodovoda“,  pa čak i neki opštinski organi, ukoliko to nisu službe koje imaju svoje šaltere u Uslužnom centru, na prizemlju. Ne mogu da dođu do Poreske uprave, niti do službe Katastra. Sve u svemu, invalidna lica sa kolicima nisu u mogućnost isamostalno da odu ni na Sporstki centar, zbog ivičnjaka.

U centru grada, na par prelaza na trotoaru pored objekata ka Železničkoj stanici, ivičnjaci na trotoarima su izbrušeni pa njima i nekako može da se pređe. Jedini prilaz za njih, za sada, imaju Opštinski sud i tužilaštvo. I to, samo do prizmelja. Isto je i sa policijom.

Goran Ilić, Anin otac je podelio i svoje iskustvo sa nama, kako su par godina,  dok su živeli u Hanu, do ćerkinog odlaska na fakultet u Nišu, u stambenoj zgradi bez lifta, kakve su i sve ostale, odlazili do škole, lekara, u šetnju… Iskustvo nimalo lako. Ne samo zbog svoje porodice i ćerke, već zbog ostale dece, čiji su životi često ograničeni bolešću, ali i svih ostalih koji usled invaliditeta, iako imaju kolica, ne mogu sami da krenu nikud. To je tema kojom ćemo se pozabaviti  u narednom periodu a vas, čitaoce, pozivamo da nam pomognete i iznesete i vaše probleme. Ujedno, ovo će biti i prilika da vidimo ko je zakazao u slučaju invalida.