Rezidba vinove loze

 Čitaoci pišu                                         

 Autor: dipl.ing. Saša Šormaz

Nakon završene rezidbe voća, pristupa se rezidbi vinove loze. Na našem području nema plantažnih zasada tako da se zasadi mogu sresti  skoro u svakom dvorištu. Rezidba se obavlja u jesen ili u proleće, i to isključivo kada se vinova loza nalazi u fazi mirovanja. U našim krajevima nema temperatura ispod minus15 stepeni tako da nema potrebe da se vinova loza zagrće. Pre početka procesa rezidbe postavlja se pitanje koja je dužina orezivanja rodne loze? Rodni lastari se mogu rezati duže ili kraće, što prvenstveno zavisi od sorte. S obzirom na broj ostavljenih okaca na rodnom lastaru primenjuje se rezidba na kratak kondir sa jednim-tri okaca, rezidba na dugi kondir sa četiri-pet okaca, rezidba na kratak luk sa šest-osam okaca i rezidba na dug luk sa devet-15 okaca.

     Pri rezidbi vinove loze neophodno je pridržavati se nekih osnovnih pravila kao što su da se prilikom rezidbe stvara što manji broj rana i preseka. Rane čiji je dijametar veći od 1,5 cm ne mogu uopše zarasti. Osim toga velike rane iznuruju vinovu lozu i služe kao ulaz za štetne mikroorganizme. Stari delovi čokota se odstranjuju tako što se rezidba vrši na osu čokota. Prilikom rezidbe lastara na kondire, odsecanje treba vršiti na 1,5 cm iznad najvišeg okca, i to koso sa suprotne strane od okca. To je veoma važno jer tečnost koja se stvara od suzenje neće curiti na ostavljena okca. Pored toga treba izbegavati pravljenje rana koje su blizu jedna drugoj, jer bi se time narušilo kretanje sokova koji su izuzetno važni za rast i razvoj same vinove loze.

Sistem rezidbe zavisi od puno faktora kao što su ekološki uslovi gajenja, agroekoloških osobina sorti, nadmorske visine i sl. Kod niskih stabala uglavnom se vrši kratka rezida gde se koristi župski način, krajinski način. Ukoliko se radi o mešovitoj rezidbi koristi se gijov jednogubi, gijo način rezidbe kao i gijov dvogubi način razidbe. Visoko stablo podleže drugom sistemu rezidbe gde se koristi mozeova kordunica, kazarska kordunica kao i kordunica tipa amrela. Koji način rezidbe biće korišćen prvenstveno zavisi od samog izbora sorti i uzgoja.

Na kraju i pored velikih sredstava koje Ministarstvo poljoprivrede svake godine odvaja za podizanje vinograda, na teritoriji naše opštine nema zainteresovanih za ovaj vid poljoprivredne proizvodnje.