Satovi, vredne uspomene, uz rodoslov i prim, krase dom i čuvaju pretke od zaborava

U ritmu u stanu kucka preko 100 satova. Većina je kupljena, ali, kako kaže kolekcionarka, Sunčica Šarić, kada ljudi vide ovoliki broj satova često joj donose zanimljive primerke.

Autor: Lj. Pavlović

Sunčica Šarić, penzionerka četiri decenije sakuplja satove koji krase porodični dom. Na jednoj polici i delu zida izloženi su različiti časovnici – ručni, zidni, džepni, starinski sa klatnom i kukavicom, digitalni. Oni obični budilnici koji ni danas ne bi izneverili, po neki veseli dečji, kineski, ali i neki ređi primerci, kao na primer sat-prsten i par starinskih, sa kukavicom. Iako većina nema neku novčanu vrednost, ona emotivna je neprocenjiva.

„U ovoj mojoj kolekciji je nešto više od 100 satova. Prvo što smo namestili u stanu kada smo se doselili u Vladičin Han je polica sa njima. Svaki od njih je deo mog života – uspomene sa putovanja, sećanje na neki važan datum, drage osobe… Upravo zbog toga za mene imaju neprocenjivu vrednost i volela bih da bar delić toga nastavi da „živi“ i posle mene,“ kaže Sunčica.

Teško joj je da izdvoji najdraže, ali ipak to je prvi kupljeni i najstariji, sa kukavicom i klatnom i njen prvi, mali ženstveni ručni satić. Tu je i neobičan primerak u obliku prstena, sa likom Jovana Glavoseka u pozlati, jedan živopisni, od sestre iz Švedske. Većina je kupljena, ali, kaže, kada ljudi vide ovoliki broj satova često joj donose zanimljive primerke. Sunčica posebno voli starinske, zaboravljene i odbačene u isto tako zaboravljenim domovima. Za one koji ne rade, pobrine se njen suprug, Radojica, a ona da svi imaju baterije i kuckaju u ritmu.

Pored satova, dom ovo dvoje penzionera krasi i rodoslov Sunčičinih predaka koji su se sredinom 18. veka iz Vučitrna doselili i Rataje, kod Vranja.

„Iako nije bilo na meni to da radim, već muški potomak, izradu ovog rodoslava sam inicirala ja. Raspolagala sam svim podacima, po kojima je izrađen. Posebno sam ponosna na pretka, Aleksu koji je bio član Pašićeve Vlade i dugogodišnji predsednik ratajske Opštine. On, njegov sin Milan i sinovac Trajko, učesnik Balkanskih ratova ubijeni su u Prvom svetskom ratu, 1915. godine, od strane Bugara,“ kaže ona.

Njena porodica vodi poreklo iz Vučitrna. Zbog čestih sukoba sa šiptraskim odmetnicima, sredinom 18. veka braća Vojin i Rista su se sa sestrom i porodicom preselili u Rataje kod Vranja, u vreme tadašnjeg bega Sulejmana, koji je bio jako blagonaklon prema pridošlicama i dodelio im najlepše mesto pored Južne Morave, da započnu novi život.

„Pradeda Aleksa, od kada nosimo prezime Trajković, bio je dugogodišnji predsednik ratajske Opštine i narodni poslanik u vreme Nikole Pašića, učesnik Balkanskih ratova. Ubijen je sa sinom Milanom i sinovcem Todorom 1915. godine od strane Bugara za vreme Prvog svetskog rata,“ kaže Sunčica.

Svi Trajkovići bili su, ili jesu, viđeniji ljudi – oficiri u vojsci, sudije, lekari, učitelji…

Iz prošlosti porodice tu je još par sentimentalnih stvarčica, ili one koje je podsećaju na detinjstvo. Uz gusle, tu se nalazi i prim, muzički instrument sličan guslama.

„Jako mi je drag kao uspomena na oca, velikog boema. Kada sam se rodila u vranjskom porodilištu, kao neko ko je dugo čekao na dete, moj otac je uz prim u ono vreme mojoj majci, na užas osoblja bolnice, pevao serenadu,“ priseća se dragih porodičnih priča.