Sezonski poslovi – ko ih radi i pod kojim uslovima, jesu li mladi i žene najugroženiji

Autpor: Lj. Pavlović

Prema definiciji Međunarodne organizacije rada, dostojanstven rad je produktivno radno mesto, gde se štite prava radnika, uz ostvarivanje pristojne zarade i odgovarajuću socijalnu zaštitu. Mnoge kategorije stanovništva od vremena tranzicije zaboravile su šta to znači. Među njima su prvnestveno žene, koje tradicionalno čine većinu od ukupnog broja nezaposlenih u zemlji, ali za njima ne zaostaju mnogo ni mladi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u hanskoj opštini je tek nešto više od 1.700 nezaposlenih, gde više od 50 odsto je žena. Mladih je dosta manje, ali je među njima izražena praksa da se retko prijavljuju na tržište jer posao uglavnom sami sebi nalaze, ali i zbog rada van mesta boravka na „crno“, nisu u mogućnosti da se redovno javljaju na evidenciju, zbog čega ih brišu.

Gotovo svi oni bez partijske knjižice, po pravilu, teško dolaze do stalnog posla. Jedan broj stanovništva prinuđen je da radi razne poslove, često niže od stručne spreme koju poseduju, ali i na „crno“. U Vladičinom Hanu nekada je preko Omladinske zadruge samo u Poljoprivrednom kombinatu „Delišes“ godišnje angažovano preko 2.000 sezonskih radnika. Koliko ih je sada u poljoprivredi, kod individulanih poizvođača, niko nema tačnu evidenciju. Sezonski radnici su najtraženiji u berbi voća. Iako su zakonom strogo definisani uslovi rada sezonaca, pitanje je koliko se to poštuje. Naime, niko od radnika koji su angažovani na berbi malina, sa kojima smo razgovarali, tokom obavljanja tog posla nije bio osiguran. A ko bere malinu?

Hanski kraj je najveći proizvođač maline u Pčinjskom okrugu, sa godšnjom proizvodnjom od oko 2.000 tona. Berači maline su najčešće žene, ali to nisu samo one bez kvalifikacija. Među njima su često i školarci, studenti, žene koje su u tranziciji ostale bez radnih mesta ali, na žalost, i one starije, najčešće sa sela, bez ikakvih prihoda. Koliko će ove godine berači biti plaćeni, još uvek se ne zna, ali je lane cena bila 80 dinara po kilogramu. Samo oni najveštiji dnevno, za rad od jutra do mraka, mogu da naberu do 80 kilograma.

Pored berača voća, najtraženiji u sezoni su radnici u ugostiteljstvu i građevinarstvu. Dok je nekada bio bauk da mlade devojke rade taj posao, sada sve češće, pored mladića i one rade posao konobara. Srednjoškolci, studenti, oni koji nisu nastavili školovanje, ali ni mladi sa diplomom iza šanka ili sa ajncerom u ruci, nisu retkost. Dnevnice šarolike, kada ne ide posao primanja se „režu“, ali su zato retki oni koji povećavaju kada biznis cveta. Međutim, to nije ono što nekima kod pojedinih poslodavaca najteže pada već – gazda. U onom najprimitivnijem smislu te reči koja vuče korene iz vremena robovlasništva.
„Kada radiš kod nekih „gazdi“, oni te smatraju svojim vlasništvom. Nema radnog vremena, naročito kada se „gazdi“ prohte da se pokaže pred društvom, a ti moraš da skačeš na njegov mig,“ kaže jedan od mnogobrojnih momaka koji je radio u ugostiteljstvu.

Neki poslodavci su kod nas do „gazde“ evoluirali u vreme tranzicije sa čuvenom rečenicom – takvih kao ti ima još na hiljade na tržištu, kada se praktično nadničilo, kao nekada u posleratnom periodu ili pre toga.To su oni što su im radnici skupi, za razliku od najnovijih automobila, stanova, letovanja i zimovanja… Međutim, i nakon promene mnogih zakonskih regulativa od tada do danas, gde su i one o sezoncima, i dalje „najviše mladih u Srbiji prihode ostvaruje van radnog odnosa, znači da se na njih gleda kao na radno angažovane i da za njih ne važe odredbe Zakon o radu koje važe za zaposlene,“ podaci su koje je za BBC na srpskom iznela Nevena Trofimenko iz Beogradskog centra za ljudska prava, usled čega ostaju bez prava na ograničeno radno vreme, minimalnu zaradu, plaćeno odsustvo, plaćen godišnji odmor, bolovanje i druga prava.

I tu, možda najdrastičniji primer kršenja prava radnika i po zvaničnim podacima čine građevinari širom Srbije, ali pokazuju i iskustva mnogih mladih ljudi iz naše okoline koji u prestonici rade na gradilištima neprijavljeni i na kraju, ispostavi se, i bez plata.

Prema istom izvoru, najviše mladih radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a to nije zaposlenje, nego rad van radnog odnosa, pa su im uskraćena prava koja, po Zakonu o radu, imaju zaposleni, što je praksa i u državnom sektoru.

Sa druge strane, često u tabloidima nailazimo na naslove o poslovima iz snova i basnoslovim zaradama „koje Srbi, ili mladi, neće da rade“, a najčešće je reč upravo o poslovima u poljoprivredi, berača voća. Jedan od njih u sličnom tekstu piše „svedoci smo da je paleta poslovanja danas veoma šarenolika i da se poslodavci utrkuju da mladima ponude izazovne poslove koji im ne bi bili suviše dosadni i tome slično, te se na TikToku pojavio snimak u kom su mladi odgovarali koje poslove nikako ne bi želeli da obavljaju,“ ne pominjući pod kakvim uslovima isti nude posao, ali ni kolika je zarada. Istraživanja Krovne organizacije mladih pokazuju da 64 odsto mladih ne radi na poslovima za koje su se školovali, 43 odsto je bilo na radnoj praksi koja nije plaćena, a samo 13 odsto njih je bilo na plaćenoj praksi, dok ostatak nije obavljao nikakvu praksu.
Na nedavno održanom sajmu zapošljavanja u Vladičinom Hanu, 25 poslodavaca iz hanske i susedne, surduličke opštine, iskazalo je potrebu za 150 radnika, uglavnom zanatalija i ugostitelja, dok je mnogo manja bila za visokoobrazovanima. Iako se čulo da je sajam posetilo najviše mladih, moglo se videti da su baš žene, one iz perioda tranzicije, među nazaposlenima bile najbrojnije. Među poslodvacima karakteristična izjava bila je jednog ugostitelja koji je istakao nedostatak radne snage u toj grani privrede, sa konstatacijom – da veliki broj tokom letnje sezone odlazi na primorje, u CG i Hrvatsku, ne razmišljajući da se radi o sezonskim poslovima. Primera radi, neko na primorju, za tri meseca sezonskog rada zaradi i tri puta više nego ovde, a uz to ima i plaćeno osiguranje.

Jug Srbije između dva popisa izgubio je veliki broj stanovnika. Konkretno, opština Vladičin Han više od 3.000. Usled migracija iz najsiromašnijeg dela zemlje ka većim centrima jug najviše gubi mlade i obrazovani kadar.