Stajnjak  nakon rasturanja odmah zaorati

 Čitaoci pišu                      

Autor: dipl. ing. Saša Šormaz

Stajsko đubrivo ili stajnjak spada u grupu organskih đubriva , bogato organskim mikroorganizmima čiji se rad aktivira momentom unosa u zemljiše. Ovako uneta organska materija se mineralizuje , i kao krajni produkt, daje humusne materije odnosno humus. Humus utiče na poboljšanje strukture zemljiša, na vodni, vazdušni i toplotni režim. Unošenjem organske materije dovodii se  do promene u strukturi zemljišta tako da glinovita zemljišta postaju rastresita , dok peskovita zemljišta postaju vezanija i zaštićenija od erozije.

Stajnjak može da se iznosi na parceli tokom sva četiri godišnja doba. Međutim iznošenje tokom letnjih perioda nije preporuka jer usled visokih temperatura stanjak gubi na kvalitetu, dolazi do gubitka vode i naravno amonijaka koji je izuzetno važan. Zato je i preporuka da se sa iznošenjem stajnjaka krene u jesen pre osnovne obrade zemljišta jer su gubici istog u kvalitetu minimalni.

U slučaju tople i vlažne zime i prilikom iznošenja stajnjaka može doći do ispiranja nitrata u dublje slojeve. Pri zimskom iznošenju, stajnjak se rastura po snegu ili smrznutom zemljištu. Zbog niskih temperatura gubici su beznačajni i neznatni. Đubrenje, iznošenje, rasturanje i zaoravanje treba da budu sinhronizovani. Stajnjak odmah po rasturanju treba zaorati na odgovarajućoj dubini. Ukoliko se stajnjak kasnije zaore, nastaju veliki gubici u kvalitetu istog. Vrednost odmah zaoranog stajnjaka je 100 odsto, zaoranog nakon šest sati posle rasturanja je 80 odsto, a stajnjak zaoran nakon četiri dana posle rasturanja čak 50 odsto.

Količina unetog stajnjak zavisi od same strukture zemljišta. Optimalna količina je od osam do 10 tona po hektaru. Stajnjak ima izuzetno produženo dejstvo delovanja. Na teškim zemljištima dejstvo stajnjak traje četiri godine, dok na lakim zemljištima dve.

Foto: pixabay