Stošići iz Bačvišta dobili kuću za unuke

Od objavljivanja priče na portalku Vesnik017 o porodici Stošić iz hanskog sela Bačvište, kako baba i deda s mukom odgajaju unuke, ovim ljudima se život preokrenuo. Pre samo oko četiri meseci, pisali smo da o njima sa osam hiljada dinara mesečnog dečjeg dodatka brinu Zoran i Gordana, nakon smrti oba roditelja i tada ni Stošići nisu mogli da pretpostave da će im to preokrenuti život nabolje.


Kada su zaćutale institucije, u besparici i bez ikakve pomoći od ikoga, Gordana je prelomila i tešku
sudbinu javno iznela. Priča o ljudima koji sa osam hiljada dečjeg dodatka podižu unučice od sedam, Dunju, i tri godinu aalđu, Janu, daleko je odjeknula. Počeli su da se javljaju humani ljudi, kojima je ova porodica bezgranično zahvalna. Reagovala je i lokalna samouprava. Od prvobitne odluke da im uz pomoć Help-a renoviraju kuću u Bačvištu, brdskom selu udaljenom na oko pet kilometara od škole u Stublu, gde Dunja pohađa prvi razred, odlučeno je da ovim ljudima trajno reše pitanje stanovanja. Što zbog toga što je kuća u kojoj sada žive nezavršena i iziskuje ozbiljnu rekonstrukciju zbog vlage, što zbog udaljenosti od škole. Lokalna samouprava je izdvojila novac za kupovinu kuće, dok će Help istu opremiti.

„To će nam mnogo olakšati život. Suprug, Zoran, svakodnevno je morao dva puta dnevno da ide Stubla, gde Dunja ide u prvi razured. To je bio veliki finansijski izdatak, jer smo za putne troškove dobijali samo
4.000 dinara, da ne pominjem neočišćen put zimi,“ kaže Gordana.
Devojčice su presrećne. U Bačvištu, gde žive, one su jedina deca, bez ikakvog društva vršnjaka. Raduju se
što će imati u Stublu sa kim da se igraju, ali i kuju planove kako će im sobe izgledati. Mnoge igračke koje su dobile za novogodišnje praznike, od ljudi koje je potresla sudbina ove porodice, krasiće dečje kutke.
Dunja uskoro slavi osmi rođendan. Po prvi put od kada se rodila, osim kratkog perioda dok su joj otac
i majka bili živi i dok ih majka nije napustila, ovo je najsrećniji period u njenom životu. I za mlađu,
Janu, koja nažalost, roditelje nije ni zapamtila. Ljubavi bake i deke im ni malo ne nedostaje, ali su
deca osetila da na ovom svetu, i pored krutih zakona i ljudi, postoje i oni dobrih srca.

Zakon ne poznaje potrebe niti osećanja ljudi. Stošići nisu mogli da ostvare pravo na porodičnu penziju za unuke, jer im je otac za samo par meseci imao manje od pet godina radnog staža, što je zakonski minimum. Zoran u isto vreme, još uvek nije imao pravo na penziju, pa je porodicu izdržavao privatno radeći sve što mu ponude. Tek nedavno je dobio rešenje na 16.000 dinara i nada se da će ih zdravlje poslužiti da gledaju kako devojčice odrastaju.

Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiroračun, sa naznakom "DONACIJA"

PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik 017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Broj žiroračuna: 205-423569-81

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *