Na nakoliko lokacija u Ljutežu, selu na oko 18 kilometara od Vladičinog Hana i oko osam manje od Džepa postoje zasadi kestena, na oko 900 metara nadmorske visine.
Autr: Lj. Pavlović
Na nakoliko lokacija u Ljutežu, selu na oko 18 kilometara od Vladičinog Hana i oko osam manje od Džepa postoje zasadi kestena. Na oko 900 metara nadmorske visine, što je i idealno za uzgoj, nalaze se pretežno u bukovim šumama. Kako kaže naš sagovornik, Srboljub Veličković iz sela Džep, ove godine slatkih plodova bilo je u izobilju, ali ni ovo brdsko-planinsko selo nisu zaobišli čopori divljih svinja koji su se počastili popadalim plodovima.
„U Ljutežu, iz vremena pošumljavanja, ostali su zasadi kestena i oraha. Kestenje se nalazi pretežno u bukovim šumama. Teren do njih je loš, ide se kroz gustiš u nekim delovima, kao i putevi. Ali vredi ga preći i nabrati kestenje pre prve slane. Posle toga plodovi nisu dobri,“ kaže Veličković.
Za razliku od nekih dana, ovaj, posle kiše, i nije bio idealan za šetnju po šumi. Maglovit i hladan, ali za ovakvo šumsko blago je vredelo potruditi se. Do gore se može pešice, naravno, ili terencem za šta treba oko pola sata vožnje od Džrpa. Bodljikavi plodovi, koji se tek kasnije raspuknu i iz njih izlaze plodovi u tamnobraon ljusci, obavezno se beru rukavicama.
On je sa prijateljima ugrabio nešto kestenja od štetočina, ali i od vremena. Mnogo je bilo zaiteresovanih da kestenje kupe. Međutim, ova mala družina plodove je ubrala za sopstvene potrebe. Za hladne zimske dane, kada se plotna šporeta zacrveni, ne postoji lepša poslastica od mirišljavog pečenog kestena. Može se i kuvati, ali i praviti razne vrste torti i kolača od kesten-pirea.
„Mi smo prve ovogodišnje plifove kuvali. Neko ih više voli pečene,“ kaže on.
U Pčinjskom okrugu najpoznatije stanište kestena postoji u naselju Sobina, u Vranju. Za Badnje veče, uz posnu trpezu, u našem kraju je pored oraha, obavezno i kestenje. Iako su mu plodovi sitniji od uvoznog, ukus se ne može uporediti sa koštanima iz Vranja, po kojima je i čuvena Borina heroina, Malika Eminović, Koštana, dobila ime. Za vreme praznika, preprodavci podignu cenu ovog voća, koja se skoro graniči sa mesom.
To što u Ljutežu ima kestena, za koje mnogi ne znaju, ne znači da bi horde trebalo da potrče u berbu, kao što je to slučaj sa ostalim šumskim plodovima, do istrebljenja i da bi se unovčili. Kesten se sam razmnožava, a sadnice divljeg često se koriste kao ukrasne, čiji plodovi nisu za jelo. U Sobini su vlasnici zasada pokušavali da ih sami razmnože, ali im nije pošlo za rukom i veruju da oni sami biraju mesto gde će iznići. Stabla ove biljke mogu da žive i do 500 godina.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81