Usijanje na društvenim mrežama pred 31. oktobar – Sveti Luka ili Noć veštica?

Da li nam zaista neko truje decu, kako se može pročitati na društvenim mrežama, paganskim ili zapadnjačkim praznicima i običajima, ili je u pitanju samo komercijalizacija jednog praznika? Zbog čega histerija na društvenim mrežama oko izbora proslavljanja dva praznika i ko je u pravu – da li oni koji bez razmišljanja prihvataju sve novotarije u društvu, ili oni koji se čvrsto drže tradicije? I koliko se uopšte držimo tradicije?

Autor: Lj. Pavlović

Na sutrašnji dan SPC slavi Svetog Luku, jednog od prvih propovednika hrišćanstva, svedoka Hristovih čudesa i pratioca apostola Pavla. Smatra se prvim ikonopiscem, kao i autorom jednog od četiri Jevanđelja.
Zapadana civilazica istog dana, 31. oktobra slavi Noć veštica ili Haloween. Pored slavljenja Svetog Luke i Noći veštica, polemika se godinama unazad vodi i između Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih. U priklanjanju tuđim praznicima, neko ne vidi ništa loše, dok nekima to predstavlja najteži vid kršenja naše vere, naročito kada su deca u pitanju. Jedan broj roditelja prihvata sve, kao i u mnogim drugim situacijama, pa i proslavljanje Noći veštica, dok drugi osuđuju. Sveštenik Crkvene opštine Vladičin Han, Dejan Veličković objavio je na svom fb profilu šta je o Haloweenu govorio Vladika Nikolaj Velimirović i tome odakle praznik vodi poreklo.

„Ovaj običaj ima svoje poreklo među paganskim keltskim narodima u Irskoj, Britaniji i Severnoj Francuskoj. Oni su verovali da se život rađa iz smrti , pa su za početak svoje Nove godine uzimali kraj jeseni, kada priroda umire i kada, prema njihovom verovanju, počinje počinje vreme mraka, raspadanja i smrti. Toga dana su gasili vatruna svojim oginjštima i svuda je vladao mrak,“ navodi se u tekstu za čijeg je autora naslovljen vladika Nikolaj Velimirivić.

Na Svetog Luku , zaštitnika lekara, što je i sam bio, farmaceuta, bolesnih…koji se u mnogim porodicama obeležava kao krsna, običaj je da se upali kandilo. „U Noći veštica gase se ognjišta i, po keltskom predanju, duše umrlih posećuju domove svojih porodica, odakle potiče i običaj maskiranja u duhove, kosture, veštice…Verovalo se da su duše mrtvih iznurene glađu pa ih je valjalo nahraniti, pa i običaj „trick or treating“. Ukoliko neko od živih ne bi ugostio „treat“, duše umrlih, stigla bi ih osveta, „tric“ boga Samhana, boga umrlih,“ objašnjeno je u tekstu kao i to da otuda potiče običaj sakupljanja slatkiša, kao prinošenje žrtve đavolu.
Iše i to da je u vreme kada su Kelti primili hrišćanstvo, tadašnja crkva je ustanovila praznik Svih svetih, kako bi se ovaj običaj iskorenio i služilo se svenoćno bdenje. Međutim, paganski običaj se održao do danas, kako se tvrdi, uz sve veći okultizam. Do danas je do te mere i komercijalozovan da su trgovine u znaku Noći veštica, na šta nije ostala imuna ni naša zemlja. Od pre par decenija stidljivo se pojavljivalo obeležavanje Haloweena, da bi do danas preraslo u maskanebale i u pojedinim obrazovanim ustanovama. Da li je i to, možda, posledica svega onoga što prihvatamo bez kritike, ne samo sa zapada već i u našem društvu, u želji da se istaknemo prihvatanjem modernih shvatanja i u nedostatku elementarnog znanja o sosptvenoj tradiciji pa i i veri. Ili je jednostavno odraz mentaliteta gomile odn. dve polarizovane strane društva, baš onako kako ono već decenijama funkcioniše, sa manjinom bez mišljenja. I koliko se uopšte u stvarnom životu, a ne samo na internetu, pridržavamo tradicionalnih i ali još važnihe – ljudski vrednosti?