Vasilica, Vasuljica ili Nova godina, romski običaji i lepota svetkovine u okrilju porodice

Danas je treći dan Vasuljice, ili Vasilice, pored Đurđevdana, jednog od dva najveća  romska praznika. Oni ga obeležavaju 14. januara, kao svoju Novu godinu. Vasuljica se slavi tri dana, na trpezi je obavezno guščje pečenje, zbog verovanja da su guske spasile Rome.

Romski običaji razlikuju se u različitim delovima Srbije, pa je tako i na jugu Srbije. Dok je u našoj zemlji uvreženo mišljenje da Vasuljicu slave isključivo Romi pravoslavne vere, u opštini Vladičin Han je sasvim drugačija situacija. Vasuljica najčešće slave Romi muslimanske veroispovesti.

Obeležavanje Vasuljice prate drevni običaji kako bi, prema verovanju, porodicu pratila sreća i prosperitet.  Pripreme počinju od klanja živine a u našem kraju to nisu neminovno guske.

“Vasilica je najveći praznik Roma. Slavi se 14. januara, na dan Svetog Vasilija Velikog. Za Vasilicu se kolje isključivo živina: ćurke, guske, kokoši, pevci… Može da se pripremi neograničen broj, prema veličini porodice I materijalnom stanju, prema broju gostiju koji će biti na slavi, ali je najvažnije da  bude “teko”, ili neparan. Klanje živine obavlja se 12. i 13. januara, pre svitanja. To je posao domaćina, sa još jednim čalnom porodice koji mu pomaže. Kolje se tako da joj glava na trupcu bude okrenuta ka istoku. Oni koji obavljaju ovaj ritual moraju da budu čisti tj. okupani. Velika je radost da živina bude velika, onda se veruje da će i godina biti berićetna,” kaže Januš Kurtić, iz Prekodlca, koji ove praznike sa suprugom Violetom provodi u Nemačkoj, kod sina Sabrija, snaje Tanje i male unučice, Violete.

Prema njegovim rečima, na sam dan Vasilice, 14. januara ujutro, sa badnjakom polaženik ulazi u kuću koju prska svežom vodom a ukućane lupka po glavi okićenim badnjakom i svežnjem novčanica uz čestitku: ”Bahtali Vasilica”, kod Arlija i “Bahtalo Vasili”, kod Gurbeta , što znači “Srećna Vasilica”, uz otpozdrav “Ovsasto” ili “ Da si živ i zdarv”. Polaženik je obično dete iz komšiluka ili iz rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima. Vodi se računa da on bude isti kao i prošle godine, da bi godina bila srećna i berićetna kao i protekla.

“Uveče, pravi se teška večera – pari rat. Od jela se za ovu priliku sprema čorba, punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak, za desert tatlije, baklave i dr. Piju se vino i rakija. Prvog dana se na večeru ne zove niko, već se slavi u krugu porodice. Na sto stavljate sve što je pripremljeno za večeru, obavezno uz so i papriku,” veli Kurtić.

Drugog dana praznika odlazi se u goste. U mahali se organizuje druženje kod nekog od uglednih domaćina.  Trećeg dana se pravi pilav ili pasulj sa živinskom iznutricom za ručak. Mesi se pogača u koju se stavlja zlatnik ili metalni novčić a  za ručkom ukućani lome pogaču. Smatra se da će onaj ko pronađe novčić cele godine biti srećan i taličan, sto se tiče novca.

“Za Vasilicu se ranije u nekoj od gradskih kafana pravila zabava – Romski bal. Naročita atrakcija bila je biranje romske lepotice za tu godinu. U žiriju za izbor lepotice uvek su bili opštinski funkcioneri, koji su bili i počasni gosti manifestacije. Smatralo se da će oni, pošto nisu Romi, nepristarsno obaviti taj zadatak, “priseća se naš sagovornik lepih dana.

To su bili događaji koji su mladi iščekivali željno, za taj dan se istresao i zadnji dinar iz džepa da devojke zasijaju u punom sjaju, baš onako kako samo Romkinje znaju kada spoje tradicionalno i moderno. I roditelji su se takmičili čija će ćerka biti lepše obučena. Najlepša bi ponela titulu misice. Sadašnje generacije su uskraćene za takav događaj. Možda bi njima, generacijama modernih vremena i savremene tehnologije,  Romski bal bio pomalo i smešan jedan događaj, iz nekih “davnih” vremena, kada su njihove majke bile devojke. Na tim balovima su se rodile mnoge ljubav a sadašnja mladež, plod tih ljubavi. Na tim balovima sve je šljaštalo od raskoši, mladosti i sreće. Muzika i igra, kao kod retko kog naroda, pesma koja može da vas digne u nebesa ili rani u srce, jer samo Romi tako znaju da vole život,muziku, pesmu i igru, koje i jesu njihov život. One su ih vekovima pratile kada im je bilo najteže, ali i kada su bili najsrecniji. I čini se da niko kao oni nisu sačuvali lepotu svetkovina u okrilju porodice. Bez obzira kako se ti praznici zvali, ličili na neke druge ili ne.