Video snimak iz Surdulice o blokadi izazvao salvu najogavnijih komentara i prizivanje pendreka

Ljiljana Pavlović – Lični stav majke jednog master studenta, za koju, jednu od mnogih nezaslužnih, koji će se pronaći u tekstu, nije ovde bilo posla, kao i članove njene porodice, rasutih po belom svetu u iščekavanju novih migracija

„Bolesnici, istureno odeljenje „Laze Lazarevića“, Toponica, debili, imbecili, idioti. Oskudnim vokabularom, ali potkovani vrhunskim poznavanjem stočnog fonda, izuzetno papkara i kopitara, okarakterisali su mnogi čitaoci nedavno učesnike protesta građana u Surdulici u znak podrške studenata. I posle desetak dana ne prestaju. Neočekivano, na hiljade komentara na ovom „mladom“ lokalnom portalu, izazvao je kratak video snimak o blokadi i niz „probranih“ komentara ne samo na račun učesnika već, generalno, i Surduličana i same Surdulice, kao dela stigmatizovanog juga zemlje. Rečnik oskudan, priprost i često jako jednoličan, po principu resavske škole. Uz dobro poznati narativ. Začinjen domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima, i za koliko su su se prodali… Reklo bi se – k o o čemu k…a o poštenju! Uz sočno pominjanje mile majke i oca i cele familije, u smislu 16 žrtava železničke nadstrešnice u Novom Sadu.

Buljuk, da li takođe besposlenih, kao „oni“ koje prozivaju – priziva policiju, pendreke, automobile i gaženje, neki bi da ih svi „dobro zapamte i vrate im nekako ili bilo kako“, ali bi neki i da im radiklano odmere pravdu i oduzmu plate i penzije. Učesnice protesta su im „kuje“ koje šetaju kuče, a glavna fora – starosna dob „studenata“. Da crkneš od smeha! Kakva produhovljenost, istančan smisao za humor jer, zna se da ljudi sa visokim stepenom inteligencije, imaju dara za sofisticiranu šalu. Kultura i probrani rečnik takođe na visokom intelektualnom nivou. Od poštovanja stranice, nečijeg radnog mesta ali nikako po zasluzi, na kojoj su, inače, gosti, do respekta prema neistomišljenicima. Bez obzira što su među protestantima ili popularno ozloglašenim blokaderima, nečijoj deci, budući lekari, advokati, inženjeri i stručnjaci iz različitih oblasti, a uz njih i njihovi roditelji, babe i dede, poznanici…Neki časniji ljudi za koje ovi što sitno pismo pišu na face buke pod lažnim profilima, ne znaju čega su se sve odrekli da te omražene studente podignu i odškoluju. Možda i znaju pa se drže zajedno ko davljenici slamke i znaju da su im potencijalna pretnja jerbo su dobili ono čemu se ni u najluđem snu nadali nisu. Za sebe, za decu im koju niko ne psuje i tera u bajbuk i ludaru ili im preti pendrecima.Za babine strinke i muške im tetke, badžinog zeta čiče i sve tako do devetog kolena. Ne bi im bilo na odmet da „za svaku eventualiju“ nalove neku od često ovde pomijanih ovaca, neko govedo, konja i magarca, ili makar divlje svinjče pa da se vrate svom prirodnom staništu. Ili poskanju malina na plus 40, za 500 dindži po satu, užu specijalnost stručnih saradnika na fb, jer i sami kažu „da posla ima, ko hoće da radi“. Da pošteno zarade parče ‘leba, a ne od usta onih koji ažurno plaćaju svoje obaveze, beskonačne, prema državnom aparatu. Zaista, posla ima te danas i videh u komentarima da momak sa diplomom ekonomskog fakulteta – državnog, kosi travu na plus 40 na PP poslovima, dok neko sričući i nabadajući sa dva prsta u hladu, sa večernjom, ušteka više.

Zato sprdnja sa godinama „studenata“ je nešto dibidus, kaže se ovde, promašena tema jer i mnogi roditelji iliti „prestareli studenti“ po krajnje bistrim komentarima, imaju veće ili više škole od mnogih šefova im. U krajnjem slučaju ako nemaju šefove, ostali su bez posla kao nezaslužni, pa sa okačenim diplomama o klin, zbog zaslužnih, nadnicama školuju svoje studente. Ili ih tako iškolovane željno očekuju jednom godišnje iz belog sveta. S obzirom na to da im, neupućeni, nisu kupili diplome, jer su im , jelte, nadnice bile male te su im deca, šta bi drugo, no morala da uče.

Na kraju, bilo je lijepo, lipo ili lepo uživati u različitim narečjima naše lepe ex Juge. Kada smo više bili ljudi, a manje poltroni, kada se znalo za moral i stid, kada se živelo dostojno i dostojanstveno. Ali iuvek greje srce što znamo da smo sa prekodrinskim Srbima, oni i mi, Srbijanci, braća, ako vam je po volji i sestre, koji brinu za našu budućnost kao i da naša draga dijaspora čija je treća generacija preskočila učenje maternjeg im jezika, a i ona prva već počinje po malkice da ga sriče, sa toliko dirljive topline razmišlja o nama, primitivcima sa juga. Istom merom i vama, da živite i vi u takovom blagostanju k’o i mi.