Vlasnici zasada višanja nezadovoljni otkupnom cenom, neki poklanjaju ovogodišnju berbu

Autor: Ljiljana Pavlović

Srpski seljak kada god nešto počne da gaji, bukvalno se kocka. U državi koja ne garantuje otkupne cene, a često preporukama obećava zaradu kroz uzgoj neke biljne kulture, koja se za neko vreme, kada dođe u puni rod, pokaže da je promašaj, teško je opredeliti se u voćarstvu, pa i poljoprivredi uopšte, čime se baviti.

U Srbiji, kao i u hanskoj opštini uzgajivači višnje, nezadovoljni su otkupnom cenom, pa ovogodišnji rod nude sugrađanima – besplatno. Igor Ranđelović u Polomu ima oko 350 stabala tog voća na oko 40 ari. Ove godine, zbog otkupne cene, rešio je da ih ne bere i pozvao Hančane, ko hoće, da slobodno ode u višnjik i nabere koliko god želi.

„Otkupna cena je niska, u „Nektaru“ kilogram višnje prve klase je 60 dinara a druge 40. Višnja koju uzgajamo, uvek je bila prve klase. Međutim, dok je odvezemo do „Nektara“, retko kada ostane u toj klasi., ali ni za 60 dinara se ne isplati da se bere. Kažu da će cena još padati. Imam informaciju da se višnja izvozi po 2,65 evra. Zato, ovogodišnji rod poklanjam Hančanima. Višnje su pored puta u Polomu, lepo su rodile tako da, ko želi, može da ode i nabere,“ kaže Igor.

O jednog od voćara, takođe iz ravničarskog sela, koji ne želi da mu pominjemo ime, kaže da je otkupna cena višnje u hladnjači „Tuti-fruti“ u Žitorađu za prvu klasu 65, dok je druga za 20 dinara niža po kilogramu. Berači traže od 27 do 30 dinara po kilogramu, a tu su i troškovi prevoza pa kod nekih vlasnika i hrane.

„Ne vidim pokušaj da se otkup višnje definiše kao otkup maline. Naša filozofija je – radimo, iznosimo novac iz kuće tokom cele godine, ulažemo i, kada podvučemo crtu, mi smo u gubitku. Zašto se ne izračuna proizvođačka cena i zašto se ne sklapaju takvi ugovori sa otkupljivačima da se spreči uništavanje višnje? Siguran sam da ima proizvođača koji bi u ugovoru sa otkupljivačima prihvatili primenu punih i pravilnih agrotehničkih mera pa bi se na osnovu toga mogla izračunati i cena višnje, da proizvođači ne budu na gubitku,“ iznosi svoje viđenje problema naš sagovornik.

On kaže da je prošle godine na svom zasadu, starom 10 godine, po stablu imao prinos od 13 kilograma a ta količina može da bude i 20 do 30 kilograma. Na jednom hektaru za kvalitenu proizvodnju uloži od 250.000 do 300.000 dinara i još toliko za berače. Kada podvuče crtu – dobitka nema.