Zoran Cvetković (72) penzioner iz Žitorađa kod Vladičinog Hana u borbi sa birokratijom da povrati svoj novac

Kada je Zoran Cvetković (72) iz Žitorađa, kod Vladičinog Hana, pre sedam godina ispunio pravo za odlazak u staračku penziju, uredno je predao papire Fondu PIO, ali je dobio odgovor da mu preduzeće „Binačka Morava“ nije uplatilo radni staž za period od oko pet godina. Nemajući kud, Cvetković je pozajmio novac i uplatio osiguranje. Sada traje borba da svoj novac povrati jer je, u stvari, država bivšim radnicima tog preduzeća u stečaju, uplatila staž.

Kada je Zoran Cvetković pre sedam godina ispunio pravo za odlazak u staračku penziju, uredno je predao papire Fondu PIO, ali je dobio odgovor da mu preduzeće „Binačka Morava“ nije uplatilo radni staž za period od oko pet godina. Nemajući kud, Cvetković je pozajmio novac i uplatio osiguranje. Sada traje borba da svoj novac povrati jer je, u stvari, država bivšim radnicima tog preduzeća u stečaju, uplatila staž. Poslednje radne godine on je proveo u „Binačkoj Moravi“, nekada sa sedištem u Gnjilanu, koja je nakon bombradovanja NATO 1999. godine je prešla u Vranje. Tokom 2.000 otišla je u stečaj. Radnici su ostali sa neisplaćenim zaradama za koje su, godinama povlačeći se po sudovima,  naplatili jedan mizerni deo. Istovremeno, ispostavilo se da je isti slučaj i sa radnim stažom, iako su imali uveravnja iz firme da je taj deo dugovanja prema radnicima namiren a čak su, kaže više njih, sakupljali i novac i davali službeniku firme, da bi obavi posao za koji je poslodavac trebalo da ga plati.

„Nama su ostali nepokriveni doprinosi za period od 1. januara 2004. do 27. marta 2009. godine. Ja sam novac pozajmio od prijatelja i sam uplatio 350.000 dinara, koliko je tada iznosio dug za neuplaćene doprinose. Kada sam ostvario pravo na penziju i kada mi je novac,  nakon par meseci stigao, dug sam vratio,“ kaže Cvetković za Vesnik 017.

Prežalio je on novac koj je, da je pravde, nekadašnji poslodavac trebalo da mu uplati. Međutim, 2016. godine Vlada Republike Srbije donosi Zaključak kojim se sredstva za povezivanje radnog staža radnicima koji su pred penzijom, obezbeđuju iz budžeta RS.  Nakon što se raspitao kod pravnika, poreske i u ispostavi PIO da li ima pravo na povraćaj novca, Cvetković posle nekog vremena podnosi zahtev da mu se novac, koji je sam uplatio da bi pokrio „rupe“ u radnom stažu – vrati.

„Zahtev sam podneo 14. novembra 2019. godine  Poreskoj upravi u Vranju. PU od mene tada traži rešenje Fonda PIO kojim se odobrava povraćaj više uplaćenih sredstava. Međutim, PIO, filijala u Vranju 29. oktobra 2020. godine odbacuje moj zahtev  uz obrazloženje da se „radi o stvari za koju je nadležna PU u Vranju. I pored urgencija PU, pa čak ni posle zvanične preporuke Zaštitnika građana, to rešenje iz PIO fonda ne dobijam,“ veli Cvetković.

I tako dve godine u krug. Cvetković je plaćao i advokata da mu piše zahteve, molbe i odgovore a rezultata – nigde. Kako sam kaže, nisu pomogle ni preporuke Zaštitnika građana koji je u odgovoru na njegovu žalbu na rad ovih institucija, utvrdio njihov propust u pravilnosti i zakonitosti. Zaštitnik građana im je putio preporuku radi otklanjanja uočenih nedostataka u radu i na tome se sve završilo.

U međuvremenu, Vesnik 017 je telefonom kontaktirao stečajnog upravnika, Dragana Pešića koji nam je rekao da radnici „Binačke Morave“, nemaju pravo na povezivanje radnog staža po poslednjoj uredbi VRS od 2016. godine, „zbog toga što je u pitanju akcionarsko društvo a, uredba se odnosi na radnike društvenih preduzeća.“ Nakon toga smo zatražili odgovor i od Fonda PIO iz Vranja – da li je po nekoj od uredbi republičke Vlade, kojih je bilo više, radni staž radnicima stečajnog dužnika, „Binačke Morave“ povezan i dobili sasavim neočekivani odgovor.

„Radnicima „Binačke Morave“ u stečaju nije povezan staž ni po jednom zaključku ili odluci Vlade RS .
Doprinose za PIO je stečajni upravnik uplatio, ali je ostao dužan kamatu, po zadnjem izveštaju Poreske Uprave Filijale Vranje od 26.novembra 2021 godine. Do danas stečajni upravnik „Binačke Morave „u stečaju nas nije obavestio da je dug po osnovu kamate namiren. Iz tog razloga i dalje radnicima nije povezan staž i ne može se doneti rešenje Fonda PIO o povraćaju doprinosa koji su radnici sami uplatili radi ispunjenja uslova za penziju,“ odgovorio nam je Srđan Dekić, direktor filijale PIO iz Vranja.

Da slučaj bude još čudniji, dolazimo i do dokumenta RS Ministrastva finansija, Uprave za trezor od 19. jula 2010. godine u kojoj tadašnja direktrka Filijale, Gordana Kostić izdaje potvrdu o prethodnom ispunjenju uslova za povezivanje penzijskog staža radnicima AD „Binačka Morava“ iz Vranja.

„Privredni subjekat AD „Binačka Morava“ iz Vranja ispunjava prethodne uslove o pripadnosti kategoriji privrednih subjekata o načinu regulisanja neuplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine privredne subjkte na teret sredstava budžeta Republike Srbije a time i prethodne uslove za sprovođenje postupka povezivanja penzijskog staža u skladu sa zaključkom Vlade od 17. februara 2010. godine. Staž se povezuje od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine,“ stoji između ostalog u potvrdi koju poseduje jedan od bivših radnika.

Sada se radnici pitaju zbog čega je kamata još uvek nenamirena, zbog čega ih stečajni upravnik nije obavestio da su oni ipak po jednoj od uredbi imali pravo na povezivanje radnog staža i da je to ipak učinjeno i čijom krivicom većina, koja je uspela da dobije penzije, prima manje iznose u odnosu na one koje bi primali da im je radnin staž povezan. Spremni su da preduzemu i radikalne mere kako bi ostvarili svoja prava pa i na štrajk.

Podsetimo da je nekadšnje hansko Društveno preduzeće „Građevinarstvo“ posle bombradovanja pripojeno AD „Binačkoj Moravi“. Iako je većina radnika i tadašnji sindikat firme bio protiv takve odluke, politika je prevagnula a Povereništvo Samostalnog sindikata opštine Vladičin Han, sa Draganom Dimitrijevićem na čelu, zdušno podržalo predlog ovog, sada se sa sigurnošću može reći, nakaradnog posla. Tim pre, što se znalo da su Gnjilančani u Vranje došli bez igde ičega, nakon bombradovanja a „Građevinsratvo“, iako već tada u finansijskim problemima oko isplate zarada i uplate osiguranja za pedesetak radnika, imalo zavidnu imovinu u vidu poslovnog prostora i građevinskih mašina.