Kako se radi i gradi u Vladičinom Hanu

Autor: Ljiljana Pavlović

Proteklih godina u hanskoj opštini dosta je urađeno na putnoj infrastrukturi, kako u gradu, tako i u selima. Reklo bi se, mnogo je razloga za pohvalu. Međutim, ima i za pokudu.

U gradskoj sredini, još uvek cela naselja nisu legalizovana. Jedno od njih je Poljana. Kuće zidane bez dozvola, bez urbanistčkog plana, pa i ne čudi da je to jedno od dva naselja u Hanu koje je platilo ceh „divlje“ gradnje, gde je zbog klizišta u pojedinim delovima zabranjena dalja gradnja. To nije jedini problem. Tamo gde ulice još uvek nisu asfaltirane, a ima ih, na pojedinim mestima je nemoguće izvesti radove zbog zauzeća putnog zemljišta, potporni zidovi su tik do ulica, garaže, pomoćni objekti a vlasnici ne daju da se ruši. Dok je stav lokalne samouprave donedavno bio tolarenatan prema takvim slučajevima, nedavno je predsednik opštine, Goran Mladenović izjavio da su do sada „izbegavali da ruše, jer su to naši građani, ali da sada nemaju izbora“, govoreći konkretno o ulici Jurija Gagarina, gde će se pribeći i eksproprijaciji.

Zauzeće zemljišta je veoma česta pojava i, tamo gde ono nije bilo urbanizovano svakako je manje zlo u odnosu na urbanizovani deo grada. Zauzima se kod komšija, opštinsko, putno, a pri tom građani ne mogu da se ne zapitaju šta je za to vreme radila građevinska inspekcija? Sada je teško sve to ispraviti. To potvrđuju i izvođači radova na putnoj infrastrukturi.

„Zauzimalo se ko je gde stigao, projektanti ulice „kreairaju“ iz kancelarija, bez izlaska na teren, a onda prilikom izvođenja radova nastaje haos. Svako bi najpovoljnije rešenje za sebe, uvek ima zadovoljnih, ali je najviše nezadovoljnih,“ kažu iz jednog preduzeća.

I u takvoj situaciji, skoro uvek prođu bolje oni koji su „krali“ od ulice, puteva… Takvi su i najveći zagovornici „prava i pravde“, traže veze i vezice dok ne dobiju ono što žele. Sa druge strane, ostaju oni koji su, navodno, dobili ulice, ali ulice sa kojih se ne može u dvorišta ili garaže vozilima, njima ne mogu invalidi, ni uz tuđu pomoć, a kamo li sami. Za to vreme projektanti lepo zarađuju crtajući nefukcionalne ulice.

Ima i slučajeva, posebno u selima, što je masovna pojava na celom jugu Srbije, da iako su meštani dali saglasnost da se deo zemljišta zauzme prilikom izrade puteva, na nagovor pojedinih advokatskih kancelarija, kasnije tuže. Zbog tog su u problemu i lokalne samouprave, ali i oni koji su shvatili da mogu biti predmet zlopotreba advokata, pa sada plaćaju visoku cenu.

Fotografija: Ilustracija