Starosna granica za penziju sve veća, u Srbiji se koristi u proseku pet godina

Autor: Ljiljana Pavlović

Svetska populacija starija od 60 godina, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije,  udvostručiće se do 2050. godine, dok stope fertiliteta padaju. Tada će jedan od pet stanovnika Zemlje biti stariji od 60 godina, što znači da će veliki deo stanovništva napraviti pritisak na penzioni sistem, objavio je Bloomberg.

„Jedna bitna mera koja zabrinjava je broj starijih ljudi u poređenju sa populacijom koja je radno sposobna. U Evropi i Severnoj Americi taj odnos će biti oko 50 na 100 do 2050. godine, prema prognozama UN, što je porast sa 30 na 100 u 2019. Drugim rečima, mnogo manji udeo stanovništva će plaćati porez. U Srbiji koeficijent starosti takođe raste i trenutno je na nivou od 33 prema 100. Srbija je zemlja sve starijih stanovnika. Dok je prosečna starost u svetu 30,9 godina, u našoj zemlji je prosečan stanovnik 2021. imao 43,5 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Problemi se nižu dalje – životni vek čoveka raste sporije nego što države dižu donju granicu godina za ulazak u penziju, pa se smanjuje i broj godina koji ljudi provode u penziji, posebno ako se uvede i kriterijum zdravlja. Uz sve to, logično je da će se bogati građani izdvojiti kao grupa sa najboljim zdravstvenim statusom,“ podaci su Bloomberga.

Prosečni životni i radni ek, različiti su u svetu. U Franscuskoj svaki penzioner u proseku provede 23,3 godine u penziji, a u Meksiku 12,9 godina. U našoj zemlji, gde je životni vek oko 70 godina, penzioneri u proseku u mirovini provedu tek oko pet godina, s obziroma da muškarci u penziju odlaze tek sa 65 navršenih godina života. Žene su u nešto boljoj situaciji, jer u penziju odlaze sa navršene 63i po godine starosti, ali će se granica sve do 2032. godine pomerati, kada će će uslovi za odlazak u penziju biti izjednačeni sa onima za muškarce.

Ilustarcija: pixabay