Čitaoci pišu
Autor: dipl. ing.polj. Saša Šormaz
Današnja poljoprivreda, naročito tržišna, ne može se zamisliti bez organizovanja u skladu sa
ekonomskim principima koji danas vladaju na tržištu. Nekada je u Srbiji bilo itekako razvijeno
zadrugastvo kroz koje su poljoprivredni proizvođači plasirali svoje proizvode i ulazili u tržišnu
utakmicu. Danas, nažalosos, situacija je nešto sasvim drugačija. Poljoprivredni proizvođači su
primorani da svako ponaosob sve potrebne uslove da bi plasirao svoju rodu obavi sam, što se
odražava na povećanje troškova proizvodnje, a sa druge strane smanjuje dobit.
Udruživanjem poljoprivrednih proizvođača troškovi proizvodnje bi se rasporedili i bili osetno
manji po jedinici proizvoda, što je veoma važno jer se stvaraju uslovi za proširenje postojeće
proizvodnje. U našoj opštini zadrugastvo nije zastupljeno, da li zbog toga što poljoprivredni
proizvođači ne žele da se udruže ili nisu dovoljno edukovani po pitanju zadrugarstva ? Ni projekat
„500 sela 500 zadruga“ od strane Ministrastva za brigu za selo nije naišo na pravi odziv kod naših
poljoprivrednih proizvođača.
Današnje naše selo je izuzetno osiromašeno kako u ljudstvu tako i ekonomski, te sami
proizvođači teško iznose sve troškove vezane za proces proizvodnje, a suvišno je govoriti o
problemima koji su uh pratili oko prodaje svojih proizvoda. Možda je sada pravi trenutak da se
okrenu međusobnom udruživanju formiranjem zadruga.
Sam postupak formiranja zadruge vrlo je jednostavan i ne iziskuje puno novčanih sredstava. Ako se
radi o voćarima i stočarima dovoljna su pet gazdinstva da oforme zadrugu, u skladu sa zadružnim
pravilima i na taj način ravnomerno učestvuju u tržišnoj utakmici. Tako udruženi stiču pravo na sve
subvencije, podsticaje, javne konkuse kako za nabavku opreme tako i za skladišne kapacitete . Koliko
je važno uduživanje pokazuju i brojni primeri gde proizvođač šljiva sa tri tone i nije nešto interesantan
otkupljivačima, ali takav proizvođač udružen u zadrugu i sa količinom od petnest tona, biće itekako
primamljiv za sve otkupljivače.
Na kraju se postavlja pitanje zašto proizvođači svoje prozvode koje su stekl i svojim radom,
zalaganjem, trudom, svojim ulaganjima koja nisu mala, daju da taj isti proizvod neko drugi prodaje, umesto da to urade sami?
Fotografija: pixabay
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiroračun, sa naznakom "DONACIJA"
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik 017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Broj žiroračuna: 205-423569-81